Jugoslovenski Rotar

plodnog rada naše Distriktne konferencije u Beogradu, i jufrošnjeg hodočašća svefim grobovima: Neznanog Junaka na Avali i Blazenopocivseg Viteskog Kralja Aleksandra | Ujedinitelja na Oplencu, pozdravim na ovom zajedničkom obedu, skoro pri rastanku našem, koji зе, паžalost, već bliži...

Nekome, ko nije posvećen u ideologiju, način тада rofarsiva, ni u odnose njihovih članova, izgledala bi čudna fa protivrecnost: s jedne strane utisak, kao da u sfvari postoji jedna vrsta diktature brata guvernera, odnosno brata pretsednika kluba, gde „u mlađega pogovora nema”, a s druge sfrane jedno duboko uverenje nas rotara, da je rotarstvo najizrazitiji pretstavnik demokratizma, posto ono пе poznaje razlike: ni po položaju, ni po zanimanju, čak ni po imuéstvu, ni veri, ni rasi, ni po političkom ubeđenju. Gde su, dakle, svi članovi ravnopravni i mogu zauzeti sve položaje i uživali sve сазћ пјћоме. Мединт, Као i u svima istinama: dok nisu ofkrivene, one su пат zamršene, čak i nepojmijive, ali, jednom otkrivene, one nam postaju sasvim proste, tako je i ovde, u ovom slučaju. Sva јајпа polpune harmonije Која vlada u rotarstvu i među rolarima, i pored napred navedene prividne profivrečnosti, sastoji se samo u disciplini njegovih članova, u skladnom radu, u međusobnim odnosima, koja se гојапта пе патесе, мес spontano: potiče iz njihovih sopstvenih pobuda. (Pljesak, zivo odobravanje!)

Dozvolite mi sada, posle ove male ekskurzije u rotarstvo, da Vas, sestre i braéo, odazivajući se pozivu našeg Guvernera, najsrdačnije pozdravim u srcu stvaralaStva nase sudbine, u Sumadiji.

Mesto, na kome se danas nalazimo, sveto je mesto ! srediste najznaéajnijih dogadaja iz najnovije istorije nase: tamo prema Beogradu је Avala, gde pocivaju svete seni Neznanog Junaka, oličenje nepodnosivih muka, nečuvenih slfradanja, sfrašnih borbi, nenadmašnog junaétva i samopregora našega naroda za svoje tako dugo željeno i očekivano oslobođenje i ujedinjenje. Veličanstveni spomenik, u kome će on boravili večni san, zamisao je i delo Viteškog Kralja Aleksandra | Ujedinitelja, a umefničko ovaplocenje, opet velikog sina naSega naroda, Me&troviéa, biée зуејо тезјо, Коте се smernoi pobožno pristupati hodoéansici sa svih strana nase zemlje; ovde, u neposrednoj blizini je Topola, gde je radio, a potom tu i sahranjen rodonacelnik Dinastije Karađorđević, slavni Vožd Karađorđe, prvi vođa ustanka za oslobodenje Srbije; tamo u blizini, na severo zapadu, je čuveno istorijsko mesfo Orašac, gde je 1804 godine planuo i odalle se raširio prvi ustanak za oslobođenje pod vođom Karađorđem; u neposrednoj blizini je Bukovik, u čijem je hramu, Svete Bogorodice, profa Anastasije zakleo i blagoslovio prve ustanike pod Vozdom Karadordem, a tu je i grob prvoga turskog uhode, koga je, u bezanju, sam Karađorđe na nišan uhvatio i ubio za umišljenu veleizdaju; odavde ka severo istoku, opet u neposrednoj blizini, na vrhu Oplenca je crkva, Svetoga Đorđa, zadužbina Blazenopočivšeg Kralja Petra | Osloboditelja, u kojoj počivaju zemni oslaci Kritora, njegovog oca Kneza Aleksandra, dede Mu Vožda Karađorđa, i Sina Mu Aleksandra | Ujedinitelja, Kralja Muéenika. To je ujedno i mauzolej, u kome su smeStene | jednom našle mira sve ratne zastave, počev od Karađorđa, svih pobedonosnih pukova srpske vojske slavom uvenčane minulih velikih rafova za oslobođenje i ujedinjenje i ustupile mesto novim, jugoslovenskih zastavama, da, ako Bog da, po-

109: