Jugoslovenski Rotar

Tako je jedno vojvodstvo Sleska, od koje je kao Sto se zna jedan deo pripao Čehoslovačkoj, drugi Nemačkoj a freći najbogatiji ugljenokojima Poljskoj). Članak ima ove pododeljke: Položaj Šleske u Evropi, istorija i današnja politička podela Sleske, Vojvodstvo Sleska i ekonomski uslovi Sleske.

Rad po pojedinim klubovima je raznovrstan. Varšava je dala nekoliko inferesaninih predavanja: Oplička indusfrija u Poljskoj, Ofrovni elemenfi u gasu (plinu), Poljaci u Sjed. Američ. Državama, Poljski iseljenici u Peru (Južna Amerika), Srednje škole — Liceji, Poljske frgovačke flote, itd.

U jednom februarskom sastanku bili su kao gosti rotar Sekiewitz, rimokatolički sveStenik i clan R. K. New Hampshire-a, koji je sa delegatima Varsavskog, kluba че!mio posefu monsinjeru Pacini-u, ofpravniku poslova Vafikanskog poslanstva i Arhibiskup Gall-u. U oba sluéaja je bilo govora o odnosima Rotarstva prema Rimskoj <rkvi pa su im i rotarska pravila i ciljevi tom prilikom predati.

U Lodu je prof. Fichna govorio o Jugoslaviji, a Jerinek o ekonomskim rezultatima radniékih kasa u vojvodstvu Lod.

U Gdinji je bilo više predavanja o naprefku ovog velikog i sjajnog poljskog mpristanišla. Rofar Chudzinski je govorio o Puškinu i Poljskoj.

=

Ovo je u najkraćim pofezima izvešfaj o Rofarstvu u Rumuniji i u Poljskoj. Ne bih mogao lepše završiti ovaj referaf, nego izveštajem jednog medudistriktnog sastanka između rumunskih i poljskih klubova a iz pera rumunskog guvernera rofara Agripe Popesku. a

2 i 3 okf. 1937 načinili su 15 rofara iz rof. klubova Černovica, Brašove i Ploešće rotarsku vizitu poljskim rotarima u R. K. Lavovu.

Prijem rumunskih rotara od strane poljskih bio je veoma srdacan.

Drugog okfobra u podne održan je redovni sastanak za koje su vreme imali arilike rofari obeju zemalja da se upoznaju.

U veče je bila priredba u prisustvu dama, na koju je bio pozvan i prefekt toga okruga g. Kfižanovski i gde su održali kratke govore: preisednik R. K. Lwow rofar Stanislav Šecel (Schaefzel), guverner Sagailo i prefekt Kfizanovski.

Svi fi govori odavali su osećanja sfvarnog rofarskog prijafeljstva.

Guverner Agr. Popescu odgovorio je na sve pozdrave kratkom reči zahvaljujući se u ime sviju rumunskih rofara na zaista vrlo srdačnom prijemu.

Naročito je naglasio pofrebu za bolje razumevanje izmedju rofara susednih država i istakao važnost ovakvih sasfanaka za sfvaranje dobre volje kod suseda koji se bolje razumeju.

Gosp. O. V. Višinski, šef-geolog kompanije Pionir, koji je pre malo godina živeo u pe{lrolejskim poljima Rumunije i koji zna rumunski govorio je poslednji.

Kao rezulfat ovog zaista korisnog sastanka idućeg dana je osnovan Poljskorumunski međudisfrikfni komitfelf. Inicijativu za ovo dali su članovi R. K. Černovice i Lavova i lako je Komilet sastavljen iz Lavovskog kluba: dr. Stanislav Sacel pretsednik, Aleksandar Kravčinski sekrefar i prefsednik Trgovačke komore u Lavovu, a od sfrane Černovickog kluba ušli su u Komitet prefsednik dr. Onciul, sekretar dr. Vasilije Marcu i rotar konsul Luttinger.

Oba guvernera su se saglasila o programu ovog Komiteta, te je tako za po€etak utvrdeno ovo: a wae

a) Pripremice se ostvarenje izmena konferencija oc ekonomskim i socijalnim predmefima obe zemlje, tako da se usvoji ono Sto je u drugoj zemlji Бојје.

5) Отодчссе se studiranje u izmeni mladih ljudi iz obeju zemalja. Prva naredna konferencija ima se održafi već iduće zime.

dr. V. K. (R. K. Beograd)

117