Jugoslovenski Rotar

aetičke ideje, na kojima pokret počiva, a drugi — šlampa, koja je odigrala vrlo značajnu ulogu u snaženju pokrela i širenju ideja.

Ovoga momenta nas interesuje ovaj drugi Cinilac.

Rasprostliranju rotarskih ideja najvise je doprinela dnevna šiam9a. Blagodareći jedino njoj, fe ideje su brzo doprle i do antipodski udaljenih teritorija. Vaspitanje, pak, novih članova u rotarskom duhu spada u zaslugu rofarskom časopisu. ;

Rojarski časopis ima dvojaku ulogu: s jedne strane njemu je Zadatak da upoznaje nas sa rotarskom ideologijom uopšle, sa teriforijama i kulturama pojedinih drzava, sa zivotom i shvatanjima ljudi na raznim kontinentima, sa radom rofarskih klubova i drugih rotarskih organizecija u svetu; s druge strane, on freba drugima da gruži sliku o nama kao narodu, državi ı članovima R. Il.

Tu dvosfruku zadaću naš današnji časopis ne može ispuniti polpuno, prvenstveno s foga 510 ne postoji specijalno izgrađen ni univerzalno usvojen jedan rotarski jezik. Nisu u boljem položaju ni ča-. sopisi drugih distrikata. Samo pojedini su resili ovo pitanje na taj način, što izdaju mesečnik za svoje klubove, a polugodišnje ili godišnje jedan poseban broj za inosfransivo. Ovakvo se rešenje nameće neminovno i našem distriktu.

Zbog toga smatram da nije bez vrednosti i interesa izneli nekoliko sugestija povodom uređivanja našeg mesečnog časopisa i izdavanja jednog godišnjeg almanaha.

Naš mesečni časopis ima poglavilo zadaću da propagira rofarsku ideologiju, da vaspitava i obaveStava uclanjene rotare, a po moguésivu i nerolare, o svima vaznim pitanjima R. |. U fu svrhu treba racionalno iskoristiti sve ono šlo mogu pružiti članovi pojedinih naših klubova, i ono što nam pruzaju inostrani časopisi koji imaju duzi Zivot i vise stečenog iskustva. |

Da bi se ta dva izvora polpuno iskoristila, pofrebno je:

| reorganizovati urednisivo; i || organizovati saradniéku duznost na novoj bazi.

Od tog fako izvršenog preuređenja izvući се maksimum koristi pokret kao celina, brat guverner će dobili vise vremena i mogućnosti za vršenje visoke dužnosli, fajnicima će bili jedan deo posla umanjen, a oslalim članovima pružaće se sa slranih jezika samo materijal od neosporne vrednosti i lo na našem jeziku, čime će im se udtedeti vreme frošeno na prevođenje česlo sa jezizka nedovoljno poznalog.

Reorganizovano urednišivo izgledalo bi ovako:

1. Svagdašnji guverner bio bi i nadalje vlasnik, duhovni ved j vrhovni nadzorni organ časopisa;

2. Glavni urednik bi bio jedan tom poslu vičan rolar;

3. Stalni uređivački odbor, izabran od nekoliko članova i pridodat glavnom uredniku kao pomagač;

4. Odredifi stalne saradnike, odlične poznavaoce pojedinih stranih jezika. Oni bi redovno pralili na jednom sfranom jeziku određeni časopis, izdvajali, prevodili i prerađivali građu od vrednosti i dostavljali je stalnom uređivačkom odboru, da on izvrši izbor za publikovanje u našem časopisu; osfala, nepublikovana građa bila bi stavljena klubovima na raspoloženje na faj način, što bi je faj odbor ili jedan za to određen klub umnožio u nekoliko primeraka, pa prema fražnji slao

4