Jugoslovenski Rotar

5. Odbor za Međunarodno služenje:

Pretsednik: St. Pelivanovié (Beograd), Tajnik: Dr. Milorad Popov (Novi Sad). Izvestioci: Dr. Ivo Belin (Beograd, Dr. Matija Vidoević (Dubrovnik). Е

TEŠKOĆE U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI; | JUGOSLAVIJA I TEŠKOĆE MEĐUNARODNE TRGOVINE Dr. Ivo Belin (R. K. Beograd)

Međunarodna frgovina nailazi na sve veće feškoće. Pokušaji koji se Cine da bi se ove teskoée otklonile ili ublazile ostaju redovito bez ikakvog rezultata, ako пе i da pogorsavaju stvari. Uvozne carine, nekada najveća feškoća u međunarodnoj frgovini — ma da su u svima državama i na svima linijama bifno povećane — danas su najmanja teškoća u izmeni dobara između pojedinih država. Kontingenfi sa kojima danas operišu gotovo sve države daleko su veće zapreke međunarodnoj izmeni dobara no šfo su fo carine same. Znatan deo svih država zaveo je danas klirinški sistem plaćanja, koji u mnogim sluéajevima ne dozvoljava ni iskorišćenje onih čednih kontigenata koje danas klirinške države daju svojim partnerima.

Kao da је feškoće nisu dovoljne, neke države provode princip autarkije nastojeći da najvažnije produkte proizvode same bez obzira da ti isti produkti u daleko boljemi kvalitetu mogu biti jeffiniji ako bi se porucili u inostranstvu. Tako dolazimo do apsurda da, dok na jednoj strani imamo viskove u produkciji pojedinih artikala, na drugoj strani se forsira produkcija njihovih zamena koje još nikako ne odgovaraju kvalitetu originalnih arfikala, a znafno su od njih skuplji.

Ako svima ovim fleškoćama nadodajemo još i feško finansijsko stanje izvesnih država, lako možemo konsfatovati da se međunarodna hrgovina nije nikada nalazila u teZoj situaciji nego danas. Izgledi na uklanjanje ovih feškoća u bližoj budućnosti nisu sjajni. Finansijske feškoće mnogih država i dalje će bifi teške, što onemogućuje ovim zemljama vecu liberalnost u spoljnoj trgovini. Sa sistemom_ kliringa mnoge države misle i dalje da operišu, a da o kontigentiranju i sličnim merama koje sputavaju spoljnu trgovinu i ne govorimo. Tendencija autarkije s obzirom na politiéke prilike u svetu forsiraju se i dalje i mi mozemo biti srecni ako ova ideja ne postane program jo’ mnogo drugih drzava.

Jugoslavija je kao poslednja država Evrope pristupila ograničenjima u svojoj uvoznoj frgovini, ma da su se njenom uvozu pravile vse veće teSkoce; — pa i danas Jugoslavija pravi smetnje uvozu stranih produkafa, odnosno njihovom plaćanju. Nema još ni dve godine da je Jugoslavija zavela konfrolu uvozne frgovine i to isključivo prema onim državama sa kojima se platni promet vrši u devizama. Prema osfalim državama — a na ove se profeže ?/i njene spoljne frgovine Jugoslavija zauzima najliberalniji stav. Produkfi ovih klirinških zemalja mogu se bez ikakvog izuzetka i u neograniéenoj meri uvoziti u Jugoslaviju i fo čak iz onih država koje su uvoz najvećeg dela jugoslovenske robe podvrgle sfrogom kontigentiranju. Iz Nemacke, Italije, Cehoslovačke i Mađarske — da pomenemo samo naše susedne i naj-