Jugoslovenski Rotar

Спашћу, председнику друштва и браћи Томићу ни Каћури, члановима управе на великом успеху прославе, те на високом одликовању орденом Св. Саве 1. реда, које је друштво том приликом добило. Бр. Кунд одржао је интересантно предавање »Чехословачка« после кога је настала лискусија. На молбу ослепелог наставника музике Вјекослава Кнежевића из Земуна клуб је дао свој прилог од 200 дин, На састанку од 22. јуна одржао је бр. Baje предавање из првог ротарског циља: „Важност неговања пријатељства међу људима«, што су браћа попратила са великим интересом.

PETROVGRAD. Na узакот od naših sastanaka koji su redovno bili održavani u čarobnoj bašti kantine Fabrike Šećera. pored naših sestara bio je svagda i po neki gost. Sva predavanja su tako podešavana da budu od opšteg interesa ı vrednosti. pa ipak informativna. u duhu naših rotarskih načela. — tako da su brat Ivan Nadjvinski svoje predavanje pod naslovom „O siguranje“, i brat Mr. Ph. Nikolić Emil pod naslovom „Farmacija ı uticaj njenih pretstavnika nha razvoj medicine i prirodnih nauka do prve polovine XIX stoleća“ kao ı brat Dr. Dekanić Djura pod naslovom „Pobačaj sa socijalnog gledišta“ održali pred slušaocima, koji su istima poklonili puno pažnje ı priznanja. Sva predavanja su propraćena bila nizom pitanja upućenim predavačima, na koja su oni sa puno razumevanja davali tražena obaveštenja, tako da Je svaki put bila vrlo živa diskusija. Gost nerotar gospodin Kolarov Živa profesor na Trgovačkoj Akademiji održao nam је Jedno predavanje pod naslovom „.Temišvarski sabor 1790.“ Gospodin Kolarov nas je u svome predavanju vodio u oba istorijska perioda Srba u bivšoj Ugarskoj i to do velike seobe pod Arsenijem Čarnijevićem 1690. kao ı posle seobe. Ukazuje nam na sukob Srba sa Madjarima koji se je stalno

ма

2

nastavljao i provlačio kroz čitav ŽIvot Madjara i Srba. — Jezgra toga sukoba je bila principijelna razlika izmedju gledišta jedne i druge strane. — Srbi su uvek smatrali da su oni u ugarske zemlje došli kao organizovan narod, čiji su sinovi u redovima Austrijske vojske ginuli u borbama sa Turcima, i pod uslovima koji su Carskokraljevskim poveljama svečano garantovani. — Mladjari su opet smatrali. da su Srbi došli kao gomila begunaca i prema tome. ireba da su zahvalni. što su ih Madjari primili. Govoreći o Isaiji Djakoviću i privilegijama koje je ovaj kao izaslanik kod cara Leopolda I. izvojevao, prema uputstvima patrijarha Čarmojevića, o zakulisnim borbama koja se je vodila preko ledja srpskog naroda izmedju Austrijskog dvora i madjarskog plemstva, o potrebi saziva i toku samoga sabora, punim intriga koji su stvarali jaz izmedju samih Srba, tako da su na Jednoj strani bili Srbi generali ı oficiri Papila ı Sečujac a na drugoj strani kojoj Je pripadalo plemstvo čiji Je glavni pretstavnik bio naš veliki dobrotvor Sava Tekelija. — Opisavši tok izbora za Patrijarha Stratimirovića predavač nam je govorio o ustanku Srba 1848. godine i svoje predavanje zavrSio ovim reсипа: U doba Svetozara Miletića. najizrazitijega pretstavnika borbene уојvodine, kada je ceo srpski narod u Vojvodini bio ujedinjen u Miletićevoj stranci, iz Bečkerečkog programa vidimo, da je ta borba bila borba ne samo za slobodu Srba, već borba za demokratska načela, za slobodu i dostojanstvo čoveka u opšte. — Brat Stanojević Miloš Je učinio tri posete bratskom klubu Praha i tom prilikom predao dar, krasan venac ispleten od žitnog: klasja iz našega Banata sa našim Rotarskim znacima.

SARAJEVO. — Sarajevski klub izražava svoju zahvalnost br. Adamu Filipoviću (Zemun), koji je na ruke g. dr. M. Mandiča, direktora Muzeja iz Sarajeva, priložio 1000 dinara za arheo-