Jugoslovenski Rotar

огрев послужитељу и учитељима, као и остале материјалне потребе скопчане са наставом у школи. Већ идући годишњи буџет биће натегнут, али поред свега тога ипак ми је успело да проценат приреза не премаши прошлогодишњи т. ј. да не буде већи од 74%. Поред садашњег склопа и садашњих прихода идући годишњи буџет т. ј. мислим буџет за 1940/1941 год. никако не би могао расход овога управо мањак расхода да покрије са прирезом од 74%. Али баш због тога се намерава да изградња кланице буде већ готова у току ове т. ј. 1989 год. тако да би за споменуту буџетску годину могли у буџету предвидети и приход, који ће ова кланица доносити, а који ће бити бар 2—8 пута већи па и више, од прхода које доноси данашња наша кланица. Сем тога градска трошарина, која је уведена код нас није правилно и рационално искоришћена. Намера ми је да се још у току ове године изведе реорганизација овог по приходе градске пајважнијег одељка и сматрам да ће се овим начином постићи куд и камо већи ефекат, него што га сада имамо. Ово не значи да ће се једноставно извршити повећање постојећих такса и трошаринских ставова, него значи да ће се извршити један правичнији разрез као и да ће се спречити шверцовање, које још у довољној мери постоји у граду. Није ми намера ни циљ да браним оправданост постојања трошарине, али када је то већ законом дозвољено и када се она убира, онда нека се убира на тај начин да је свако једнако осети а не, они који редовно плаћају и пријављују пристигле предмете да буду тиме у лошијем положају од оних, који шверцују и који ускраћују град у његовим приходима. Тако ће се и казне брзо изрецивати против оних, који се ухвате у шверцу а то све зато, да би се и у овом погледу створило праведнији разрез и ових градских намета.

PasyMe се поред овога потребно је стално настојати да се расходи У колико је могуће не повећају. У колико нам буде успело да пребацимо издржавање полиције на терет државе или бар трећину расхода исте ту ће се такођер знатна свота уштедити односно расходи ће бити у великој мери умањени. Једну неправду осећају па и наш град гледе ових болничких трошкова. Наш град на пример годишње троши за лечење својих сиромашних болесника близу 300.000 динара, поред онога што плаћа за сада 8 а раније 5 лекара као и извесно споредно особље. Нарочито је велика неправда у томе што поред свих тих силних трошкова град даје годишње 50.000 Дин. на име дотације овд. Бановинској болници од које корист виде не само становници нашега града него и становници околних села.

Ако се погледају разна упутства и наређења Министарства финансија као и ако се узму у обзир разна сугерирања не само појединих градских већника, него и многих грађана, онда се свуда може опазити то, да је интенција свих тих, што више снижавање буџета. Ово сам и ја радио прве године по мом доласку у град, али се осетило у комуналном животу града односно, У оном истом извођењу радова код града који треба да су непрестано у току, једно мртвило. Град је као и један човек живо биће у пренесеном смислу речи, који треба да живи и да се развија. Зато је потребно да материјалне расходе, а нарочито на јавне радове предвиђати замашне суме, јер и ако од тих радова град као такав нема никакве непосредне користи ипак то служи у корист грађанству, а дужност је пак оних, који воде тај град да се старају да то грађанство што боље и што удобније живи. Неће нико доћи да сагради граду школе, неће нико доћи да гради улице, тргове и остало, него је то дужан град да учини, јер грађани

221