Jugoslovenski Rotar

brične industrije i sa industriliziranjem zanata, umnožila se i radnička klasa u velikoj masi, tako da u fabrikama čak i deca, muški i ženski radnici bivaju zaposleni. U davno proteklim vremenima, gde radničko pitanje bilo beše tako reći na početku svoga razvoja, bile su prilike mnogo teže. Ovo iz prostoga razloga što. su po ta: dašnjim socijalnim odnosima zakonodavstva bila još više nesa: vršena. Na primer, tada još nije bilo uredjeno nikakvo radno vreme. Тада зи па razne načine ženski radnici i deca bili upotreb: ljavani uz najmanju nagradu, i pri tome potrebne mere za zaštitu od opasnosti za život, po zdravlje, po moral itd. nisu bile preduzimane. Ove nevolje pokazale se najpre u Engleskoj, koja bila ispred svih drugih zemalja u pogledu industrijskog razvijanja. Tada je radničko pitanje obuhvatalo najpre radnike po fabrikama, naročito žene i decu. Ovo je nastupilo baš iz nedostataka gore pomenute zaštite. Godine 1832 stvorena je u Engleskoj parlamen: tarna reforma. Ova reforma je zahvatila vremenski period sve do 1918, a na osnovu kartističkog pokreta, po kome su stvorene tako: zvane narodne ili radničke partije. Ovaj pokret je stavio sebi u zadatak da na osnovu nove popularne karte (povelje) engleski ustav i zakonodavstvo iz osnova izmeni. Po ovakvom stanju stvari osnovani zahtevi radnika nikada više nisu izgubljeni bili iz vida i bili su sproveden i uprkos snažne menčesterske doktrine i otpora fabrikanata. Otuda je nastao čitav niz zakona koji su regulisali odnose radnika i fabrikanata. Menčesterska doktrina bila je teo: rija jedne političke partije velikih industrijalaca u Engleskoj, koja se borila za slobodnu trgovinu i za ne mešanje države u industrijz: ske poslove. Takodje i u Francuskoj, kao ı u drušim državama, niklo je radničko pitanje, koje pod uticajem socializma, postaje Još više zaoštreno. Tako se dogodilo, da od prvobitnog dosta ne: znatnog radničkog pitanja postaje čitav niz problema koliko za radnike po fabrikama toliko i za sve vrste zaposlenih ljudi, i to na celoj liniji socijalnog života, dakle u ekonomskom, političkom i socijalnom pogledu. I ako je ovo radničko pitanje u osnovi isto, ipak se ono razlikuje po tome da li je u pitanju zanatlijski ili poz: ljoprivredni radnik. U zanatstvu ima poviše klasa sa različitom visinom nagrade. U poljoprivredi radnici su mahom izjednačeni u svojim nagradama. To nije slučaj onda kada su posedi veliki, to Jest radnički problem je komplikovaniji u koliko je posed veći. OStrina radniékog problema u poljoprivredi dosta je ublazena u zemljama koje su uspele da bar donekle sprovedu agrarnu rez formu. U ranijim vremenima radničko pitanje nije nikako ni bilo rešavano ili se nalazilo tek u početnom stadijumu rešavanja, dok medjutim ono sada u svima državama dobija svoju zakonsku formu. Ovo je nastupilo usled opšteg humanitarnos shvatanja društvenih odnosa, kako u poljoprivredi, tako i u industriji, za natstvu, jednom reči u svima manifestacijama socijalnoga života.

Тако, na taj način svi raniji nedostatci većinom su nestali, ı usled toga radničke organizacije imaju sada da se bore u glavnom za korekturu već donesenih radničkih zakona i zaštitnih radničkih institucija. Koliko je zakonodavstvo uspelo u napretku društvenog života, može se Jasno videti iz ovoga što sleduje:

70