Jugoslovenski Rotar

мањих у којима се налази све што је славно на овом свету: позоришта, биоскопи, музеји, изложбе, атељери, трговине. Ту је атељер за телевизију, радио пренос за цео свет и остали студији и атељери у ту сврху. Ту је и позориште »Сентер Театре«, па »Радио Сити Музик Хал« највећи биоскоп на свету са местима за 6.200 посетилаца и са прекрасним фоајером. Улазна цена једна: 75 центи = 40 дин. Ту се приказују најлепши филмови с најкраснијим балетима, како је тамо обичај. Уђете кад хоћете, излазите кад Вам досади! Остале зграде намењене су појединим нацијама: енглеска, француска, холандска, италијанска и интернационална зграда. Ту се може наћи и видети све што те поједине нације продукују. То олакшава стварање пословних веза са разним земљама, пошто се у тим зградама налазе само продукти споменутих нација.

Том приликом истичем, да је у Њујорку све учињено да се изађе купцу у сусрет. Поједине врсте трговина сконцентрисане су у извесним улицама. У једној улици шешири, у другој текстилна роба, у трећој кожна роба итд. Ако човек не нађе у првом дућану што му треба, Хајде у други, од врата до врата! Са спрата на спрат, од куће до куће. Свугде види артикл. У некој улици сва спрема за невесту, свадбена одела итд., могу се позајмити, јер то изгледа да је у животу Американки честа потреба. Читали смо огласе. »Ко четири пута позајми и плати, пети пут добиће бадава!«. Разводи бракова су у Америци нешто врло обично и често, чиме и трговци рачунају. Онда има и један цео кварт тде се само старудије продају, и како смо видели чак и употребљаване четкице за зубе. Има људи који овамо долазе куповати из принципа, па често скупље плате него да купе нову ствар.

Станова за приватнике нема у центру Њујорка, јер се у облакодерима налазе само пословнице. Ту би биле главне улице ноћу празне и мрачне, кад не би било оног безброја хотела, барова и разних етаблисмана који Њујорк по ноћи оживљавају. Тако н. пр. славна улица Бродвеј расветљена је као дан све само ради безброј реклама на крововима и на зидовима свију зграда. Свет се шета горе доле без циља, аутомобили јуре кад могу, иначе све један другог гура. Кажу има 45.000 таксија! А кад падне киша, и поред тога да скоро свака фамилија има своја властита кола, нема их доста, па се мора дуго чекати док ухватите који такси који ће да Вас одведе у Ваш хотел. Што се тиче тих хотела, то они заиста заслужују сваку хвалу. Свака соба — што више горе то је скупља — има своје купатило са тоалетом, уграђен орман и мало претсобље. У купатилу стоји на расположењу туце првокласних пешкира за фротирање, и глатких који су, мимогред речено, у Америци врло јефтини. А мењају се чим се један пут употребе... Исто тако стоји Вам сапун у лепом паковању са рекламом на расположењу, за каду једна врста, за лавабо друга. Топла и хладна вода, питка вода хлађена нарочито! У хотелима на обалама Атлантика имате и славину са морском водом! У зиданим орманима има посебна врећа (џак) за прљав веш, напуните је ујутро, увече чека Вас већ веш опран и испеглан у Вашој соби. Исто тако чисте и пеглају Вам и одела, у времену од 20 минута. Сваки хотел је — за то уређен — али само не ципеле! Послуга је по собама црначка, у ресторацијама иста само за ниже радове. Свуда влада крајња чистоћа: луксуз и комфор прати Вас на сваком кораку,

210