Jugoslovenski Rotar

за чисто ротарска питања, идеолошка и организациона. У свима ротарским манифестацијама Клуба, дистрикта и ван дистрикта он је узимао најживље учешће« ишао је и у Беч, и у Стокхолм, и у Венецију. А био је и члан нашег Југословенско-бугарског малог комитета и као такав заступао је дистрикт и наш клуб на конференцијама у Софији и Београду. Ово његово учешће, о којем је поднео нашем Клубу, као увек, исцрпан и веома занимљив реферат, било је последњи важнији акт покојника у ротарском животу. Већ болестан и спремајући се ускоро да се подвргне озбиљној операцији, он је последњи пут био међу нама, тежећи да не поквари фреквенцију, јер је и у томе погледу био увек међу првима. Своју тешку болест, која га је одвела пре времена у смрт, подносио је стоички, не губећи ни на тренутак добро расположење и интересовање за све, па и за клупски живот, мада су његове муке биле чешће пута велике. И до самих последњих тренутака живота сачувао је ведрину и јасноћу духа које су га увек одликовале.

Лик Милана Чемерикића остаће урезан у сећању свију који су га познавали, а нарочито ротарске његове браће, као лик човека високе интелигенције, пуна дружевности и племенита срца.

Брат др. Првош Сланкаменац опростио се је у име Р.К. Скопље од брата Милана, после опела пред црквом, овим говором:

Драги брате Милане,

Твоја браћа Ротари, које си Ти много волео и који су Тебе исто тако много волели и поштовали, преко мене се праштају овога часа с Тобом.

Твојом смрћу наш Ротари Клуб задесио је тежак удар. Клуб губи свог оснивача, првог претседника, свагдашњег члана управе, а чланови губе драгог брата, мудрог саветника и ревносног будилника на вршење ротарских дужности. У нашим срцима се мешају и преливају осећања љубави и поштовања према Теби и Твом делу међу нама. Ти си био међу нама и брат ротар и учитељ ротарских дужности. За прву службу дајемо Ти овога тренутка тугу, жалост и бол, а за другу захвалност. У будућности, за сва времена, остаје у срцима нашим драга и светла успомена на Тебе лично, а за Твоја дела ћемо Ти свагда одавати признање, сећајући се Твог ротарског делања и трудећи се да Те подражавамо.

Ти си био одличан ротар. То значи на нашем језику да си био одличан члан међународног братства, у ком се уједињују сви људи света у служењу идеји међународне солидарности, међународне, а то ће рећи општечовечанске, или, још боље да кажем, свечовечанске љубави. Крајњи циљ Твога живота био је највиши наш идеал: човечност. Зашто си Ти могао постати тако одличним ротаром»> Зато што си имао најбоље предуслове. Могао си да постанеш међу првима у служењу идеји међународног братства само зато, јер си умео служити свом народу, својој нацији. Твој живот ван клуба је добро познат. Не треба овде да га приказујем. Нарочито пре ослобођења, кад је све давано и све стављано на коцку

394