Jugoslovenski Rotar

лос, лековите бање; и, најзад бојишта — сведоци наших ослободилачких прегнућа и победа, јесу елементи који од Јужне Србије чине туристички свестрано интересантну и занимљиву област

На нама је било да ово непресушно благо откријемо и омогућимо домаћим и страним туристима да дођу, виде и уживају у уметничким и природним богатствима која им пружа наш класични Југ. Познато је да многе државе црпе велику корист од ресептивног туризма. Тај случај имамо и у нашој земљи. Романтична Словеначка и сунчана Далмација већ деценијама имају огромне доходке од ове најновије гране националне привреде. Па како и Јужна Србија претставља изразито туристичко подручје, требало је уложити максимум труда и залагања да се основном елементу туризма — природним, историјским и уметничким условима — додају још две неразлучне компоненте правога модерног туризма, а то су: угоститељство и саобраћај.

Из године у годину од ослобођења до данас, спонтано или плански, већ како су прилике условљавале, јавна и приватна иницијатива је покретала, стварала и изграђивала угоститељска предузећа: хотеле, ресторане, гостионице, коначишта и пансионе, паралелно са изградњом друмова, жељезница и оснивањем саобраћајних предузећа. Цела ова замашна активност водила је углавном истом циљу — развоју и унапређењу туризма. Резултати су се убрзо показали. У главним туристичким местима: у Скопљу, Охриду, Битољу и Прилепу, једно за другим, подигнути су модерни хотели и ресторани средствима и трудом нашим грађана који су први осетили дух времена и увидели да се од туризма на Југу може створити врло корисна грана националне привреде. Из јавних средстава је међутим почела изградња мреже путова који ће спајати ова наша туристичка места и омогућити саобраћај путника и туриста. Истовремено су основана и организована превозна предузећа која су данас дошла на такву висину да у потпуности задовољавају саобраћајне потребе туризма у Вардарској бановини.

Веродостојности ради навешћемо неколико статистичких података из развоја угоститељства, специјално хотелијерства, и кретања туриста, како би овом кратком: излагању дали што конкретнији карактер и употпунили приказ. |

1919 у Јужној Србији било је свега 4 хотела са 53 собе и 90 кревета. Тај број је остао исти и у 1920 да би већ од 1921 почео расти и развијати се даље у овом поретку:

1921 5 хотела са 90 соба и 140 кревета; 1922 6 хотела са 130 соба и 190 кревета; 1923 остало је исто стање;

1924 7 хотела са 150 соба и 230 кревета; 1925 и 1926 8 хотела са 170 соба и 255 кревета; 1927 10 хотела са 205 соба и 297 кревета; 1928 12 хотела са 244 собе и 359 кревета; 1929 13 хотела са 266 соба и 387 кревета; 1930 17 хотела са 341 собом и 437 кревета; 1931 18 хотела са 374 собе и 445 кревета; 1932 21 хотел са 434 собе и 565 кревета; 1933 23 хотела са 514 соба и 685 кревета;

428