Jugoslovenski Rotar

ne može stvoriti trajan mir, Već pretstavlja samo pripremu za noV rat koji nastaje zbog rđavo sklopljenog, rđavo razumenog i rđavo prihvaéenog mira.

Istorija nam ukazuje još jedan fakat, u najvećem delu svonie tačan, a to je, da se medju interesima koji su zbog svoje suprotnosti bili uzrok ratu, nalazi najveći broj takvih koji uopšte nisu imali kakvog realnog oslonca za ulazak u rat, već su počivali na namerno ili nenamerno sastavljenim neistinitim podacima bilo naučnim, bilo pak na nekom političkom prestižu ili na religijskom, nacionalnom i revolucionarnom fanatizmu, ukratko, na strastima, a ne na stvarnim činjenicama ljudi.

Progres civilizacije nije uspeo da uguši uzroke rata, već ih je, kako izgleda, samo transformisao, dok razvoj nauke, specijalno tehnike, čini rat danas strašnijim i krvavijim nego što je to bilo u srednjem veku u vremenu borbi medju varvarima. Šta više, ta preterana gigantska i preskupa tehnika jedne moderne drzave, njena konstitucija, tradicija, kultura, preterano naoruzanje stvorile su nov povod ratu, jer je dovode često dotle, da država postane sama sebi uzrok ratu, pošto joj cena mira izgleda teža od jednog kratkog rata.

Izložene i slične u osnovi neopravdane uzroke ratu potkrepljuje vrlo lepo i verno Viktor Igo u svojoj pesmici:

»Nous qui sommes »Mi koji smo

De par Dieu Bogom dani plemići Gentilshommes Visokog stepena

De haut lieu

Il faut faire Treba da stvaramo

Bruit sur terre Metez na zemlji

Et la guerre A rat

N’est qu’ un jou.« Samo je jedna igra.«

Danas, kada Evropom opet besni rat, potrebno je i nameću se pitanja, da li je rat nešto što nam je priroda nametnula; da li je on vezan za sudbinu našu, ili ga možda treba odbaciti; da li ima puta i načina da se izbegne, kada nas i religija i moral uče, kada nam i naš razum veli, da ne prihvaćamo ubilački rat, da ne prihvaćamo stanje koje nastaje tamo, gde prestaje svest o pravu i uzajamnoj pravičnosti — ukratko, mi danas o ratu govorimo naročito mnogo i rado o miru.

Pojedinci misle, da se dužnosti i prava pojedinih naroda mogu odrediti i mirnim putem. Ali tako ne misle mnoge države, koje u želji da ostvare ono što misle da je njihovo pravo, njihova dužnost i njihov interes, pristupaju ratu, ne bi li borba odlučila: ko je od njih jači, te da onda kao jači može silom nametnuti svoju volju slabijemu.

Ideja mira je vrlo stara i poznata je svima kulturama, kroz koje je čovječanstvo prošlo. Kina i Indija je znaju, a i stari Egipat, Grčka kao i hrišćanski narodi sve do današnjega dana. Rat, kojim su protkana stanja mira kroz istoriju i koji je obično bio kratkoga veka, nije jedno prirodno stanje; on ne leži u biću ljudske pri-

575