Jugoslovenski Rotar

bila tada zadovoljena, a ime Aristotela ne bi se samo po rečima Fridriha Velikog spominjalo u školi češće nego li ime Aleksandrovo, već bi ovo drugo ime sasvim iščezlo. ,

Da li čovečanstvo, pošto sam izneo istorijskim podacima da u nama postoji urodjena želja za mirom kao ida se tome miru sve više približujemo, može danas sprečiti rat održavanjem u ravnoteži interesnih zahteva i žudnje za prevlašću? Na ovo pitanje odgovoriću pozitivno. Mislim, da se dobrom voljom i mudrom politikom odgovornih faktora pojedinih naroda rat može izbeći. Za ovo, razume se, nije dovoljno da se zauzmu samo političari već ideju mira treba razneti širom celoga sveta bratskom ljubavlju čoveka prema čoveku, upoznavanjem, zbližavanjem i produbljivanjem uzajamnih bratskih veza. Ovako postavljen put ka miru doveo bi nas do upoznavanja, razumevanja i shvatanja i drugih naroda, a razumnim i kritičkim posmatranjem došli bi i do saznanja zajedničke istine, drage svima nama, a to je, da bratstvo i medjusobno poverenje treba da nam buduoružje, koje će svojom jačinom biti kadro da otkloni svaki nesporazum medju ljudima. Ali i bratstvo i medjusobno poverenje moraju počivati na razumnoj istini kao formi, snazi i osnovi svemu zdravom na svetu. Stanje mira moramo izgraditi, moramo biti njegovi pioniri svuda i na svakome mestu. Nije istina da je priroda dala prednost jačemu i da mu se stoga slabiji mora pokoriti, a taj se princip u ovim danima rata ispoljava u punoj svojoj strahoti. Rat nesme istisnuti ni lepotu ni dobrotu ni istinu, dok se mir, o kome naročito danas rado govorimo, mora učiniti obavezom sviju nas.

Ravnoteža sila se mora uspostaviti, tako da bi svaki čovek i svaki narod, i pod pretpostavkom da po prirodi nije dobar, bio prinudjen da bude dobar. Saglasnost ljudi različitog jezika i religije u opštim principima, razumevanje za sve ono što vodi opštem miru, održavanje ravnoteže sila u njihovoj stalnoj utakmici za vlast, što takodje vodi progresu čovečanstva — treba da su ideje vodilje ka odrzavanju opSteg mira koji će na bazi iskrenog poverenja i bratstva doći do punog izražaja.

Zajedničkim dejstvom i delatnošću sviju nas na postignuću opšteg mira, potpomognuti prirodnim procesom stvari t. j. smenjivanjem ljudskog roda, stvoriće se kroz za istoriju kratko vreme, lepše, bolje, jače i više forme našega društva, koje će završiti delo naših želja i ideja — stvaranje trajnoga mira na zemlji. Taj cilj koji moramo razumeti kao jedan prirodan zakon, priroda je sebi stavila u zadatak, ona ga hoće, hteli mi ili ne hteli da ovakvu jednu ravnotežu uspostavimo jer: Fata volentem ducunt, nolentem trahunt. Na nama je dakle, da ovaj prirodni zakon shvatimo kao našu dužnost, dužnost našega razuma i da svima silama poradimo na što skorijem ostvarenju jednoga opšteg i večitog mira i tako prirodi pomognemo, da do istoga što pre dodje. To je razlog, zašto u miru govorimo profivu rata, a naročito u ratu govorimo mnogo O miru, Jer nas na to naš prirodni osećaj

577