Jugoslovenski Rotar

stanje nije prestajalo ni u celoj Evropi. A za velikog pesnika mir se javljao kao uzvišeni ideal: »Rod ljudski«, govori Dante svojim malo čudnovatim sholastičkim jezikom u znamenitoj raspravi »O Monarhiji«, »zajedničkim pravilom (regula) upućuje se ka miru«.

Kao zaključak iz mnogih argumenata u prilog mira i političkog jedinstva čovečanstva u obliku svetske federacije dolazi kod pesnika lirski poziv upućen celom čovečanstvu, a u kojem se oseća pravi dah njegova genijalnog pesničkog dara: »O, rode ljudski, kroz kakve nesreće i zla, kroz kakve brodolome treba da ti prođeš, bolujući i umom i čulima, dok se ne uveriš o slasti božanske mudrosti koja ti govori glasom trube Svetog Duha: kako je dobro i slatko za braću živeti u zajednici!«

Ideja mira i težnja za njim bila je vrlo popularna u XXVII veku, posle tridesetgodišnjeg rata, ratova Luja XIV i dinastičkih, severnih ı balkanskih ratova. One su bile tako reći u vazduhu, tako da se nije mogao o njih oglušiti ni Kant koji je inače, kao što je poznato, živeo i radio povučeno, izvan velikih pokreta i borbi svoga doba. Suvoparno, stilom i metodom teškim za nas, raspravlja on pitanje o potrebi »Večitog mira«. Ali se iza ovog teškog stila krije duboko etičko uverenje o tome da je mir zaista nasušna potreba ı da se mora gajiti vera u taj ideal i u njegovu ostvarljivost. Ovu veru Kant gaji uprkos svih spomenutih ratova, usred ratova revolucionarnih i uoči ratova Napoleonovih.

Put mira vodi, prema Kantu, preko ugovora među narodima, ali je uglavnome potrebno da se promeni sama osnova međunarodnih odnosa, pa da se potpuno preuredi i unutarnji sklop pojedinih država. Kant predlaže šest »preliminarnih članaka večitog mira među državama«. Evo ih u nešto skraćeno obliku:

S 1. Nije pravi mirovni ugovor onaj koji sadrži u sebi prikrivene elemente budućeg rata;

S 2. Nijedna samostalna država, ni velika, ni mala ne sme od neke druge države da bude nasleđena, zamenjena, kupljena ili poklonjena, jer država nije ničija baština;

S 3. Stalne vojske treba s vremenom potpuno da nestanu jer su one uzrok ofanzivnih ratova; naprotiv treba da se zavedu narodne milicije samo za odbranu; а

S 4. Ne treba da se države mešaju u poslove spoljne trgovine jer ovo stalno ugrožava mir;

S 5. Ni jedna država neka se nasilno ne upliće u pravna i ustavna pitanja druge države;

S 6. Ni jedna zaraćena država neka ne vrši neprijateljstva na način koji će u budućnosti onemogućiti međusobno povjerenje; ovamo spadaju: odašiljanje tajnih ubica i trovača, gaženje kapitulacionih ugovora, izazivanje izdaje u zaraćenim državama itd., jer upotreba takvih sretstava može lako dovesti do besprekidnog rata za uzajamno istrebljavanje, tako de bi večiti mir bio zaključen u grobnici čovečanstva.

Zatim Kant prikazuje i obrazlaže »konačne članke ugovora o večitom miru«. Na prvom mestu traži za svaku državu »republikansko uređenje«. Ali, prema Kantu, republika nije demokratija; ona se samo suprotstavlja despotiji, ne isklju¢ujuci ¢ak ni monarhiski princip; ona samo traži narodno pretstavništvo kome pripada pravo odluke u pitanju rata i mira. Dalje Kant ističe ova načela: »Međunarodno pravo treba da se osniva na federalizmu slobodnih država«. Osuđujući divlju slobodu po-

176