Jugoslovenski Rotar

Nakon riješenja mosulskog pitanja, koje područje pripada Iraku uz uslov, da 10% petrolejske industrije biva ustupljeno Turskoj, približava se Turska Engleskoj i 1932 god. bi primljena u Društvo Naroda.

Ugovoreni odnosi sa Sovjetskom Rusijom još za vrijeme formiranja i postajanja nove države bili su plodonosni i korisni usprkos oprečnom shvatanju nacionalnog i ekonomskog života.

Nakon izmjene pučanstva sa Grcima te poslije stvaranja balkanskog pakta, uklanjanja vojnih ograničenja u god. 1938, i napokon nakon prisajedinjenja Sandžaka Aleksandrete, osigura Turska republika i svoje pozicije na granicama. Tako je eto veliki tvorac moderne turske republike Kemal Ataturk 10 XI 1938 god. zaklopio oči ostavivši državu izvana osiguranu, a iznutra homogenu, čvrstu, jaku i u stadiju procvata i stvaranja.

Njegov vjerni i dugogodišnji saradnik Ismet Inoni, također vojnik po karijeri, junak na Lozanskoj konferenciji, pobjednik sa Inonija, postade pretsjednikom republike. Njemu se pripisuju kvalitete mirnog, skromnog i nadašve staloženog državnika, koji je svojoj hrabroj naciji, više nego ikada, baš danas dobro došao!

>» 7 VIKTOR WICKERHAUSER

admiral u penziji

Prestalo je da kuca srce jednog uzvišenog čoveka, velikog rodoljuba, odličnog pomorca i organizatora naše mlade ratne mornarice, umro је odličan rotar brat Viktor Wickerhauser admiral u penziji. Nema više među nama našeg prvog pretsednika i osnivača rotary kluba u Zemunu.

Već dugo vremena brat Wickerhauser bio je otsutan iz naše sredine zbog bolesti, koja ga je privezala za postelju. Ali i pored toga osećali smo njegovo duhovno prisustvo, a nikada nije propustio priliku a da nam posredno ili neposredno ne isporuči svoje pozdrave i nadu, da će uskoro ozdraviti i opet biti u našoj sredini za kojom je tako čeznuo i koja ga je volela i obožavala. Ali ta nada sada je skrhana surovom stvarnošću, jer našeg dragog brata admirala više nećemo videti. Nećemo videti njegovo pitomo i nasmejano lice, njegovu krepku pojavu, koji su već bili dovoljni da osvoje odmah i onoga, koji ga nikad dotle nije ni video ni poznavao. Oni pak, koji su imali prilike i sreće da ga lično poznaju, ti nemaju dovoljno reči da se nahvale i nadive tome zaista retkom i plemenitom čoveku.

O bratu admiralu kao pomorskom oficiru i starešini pisano је svojedobno dosta od strane njegovih drugova i prijatelja, koji su pripadali istom pozivu. Uvereni smo da i povodom njegove smrti neće izostati da mu pozvani kao takvom odaju zasluženo priznanje, iznoseći njegov rad i zasluge na tome polju. Da je admirah Wickerhauser zaista žarko voleo svoj marinski poziv, dokaz je što je u poslednjim časovima svoga života, padajući povremeno u zanos, glasno preživljao svoje uspomene, koje je prema izjavi njegove supruge bilo vredno zabeležiti. Govorio je o događajima koje je preživeo počev od kadetske škole, pa kao mlad pomorski oficir, o ukrcavanjima, dalekim putovanjima i drugim mnogo-

204