Jugoslovenski Rotar

Priznajem da osiguravajuće društvo nosi rizik smrti, dok Trgovački Fond ne nosi, ali kao što vidite cena za to je i suviše visoka.

Beogradska Trgovinska komora prema naređenju zakona o radnjama § 384 koncem 1937 godine obratila se jednim cirkularom trg. udruženjima na svome području i tražila da se izjasne, jesu li za obavezno zakonsko osiguranje ili ne; od 102 udruženja odgovorila su 88 i to: protiv 43, za 30, a sa predlozima za drukčije osiguranje 15.

Zatim je Beogradska Trgovinska komora zatražila od g. Rad. Matjašića, generalnog direktora Središnjeg Ureda za osiguranje radnika u Zagrebu, kao stručnjaka po pitanju osiguranja, da joj u vezi sa naredbom zakona o radnjama izradi opširan računski referat o osiguranju trgovaca.

G. Matjašić rado se odazvao ovoj molbi i podneo iscrpan izveštaj iz koga iznosim OVO:

On zamišlja osiguranje za slučajeve starosti, iznemoglosti i smrti: da osiguranik prima penziju kad navrši 60 ili 65 godina

Ako bi osiguranik uplaćivao 200 dinara mesečno i ako bi ovo uplaćivanje trajalo 45 godina a osiguranik imao 65 godina, primao bi na ime osiguranja mesečno 1.400 dinara, posle smrti osiguranika žena bi dobijala 700 dinara mesečno a svako dete samo do navršene 18 godine desetinu gornje penzije, oko 140 dinara mesečno, ali ni u kom slučaju penzija, koju prima žena i deca ne može biti veća od 95% penzije, koju je muž primao.

Kada osiguranik i njegova žena umru a deca napune 18 godina, osiguranje se gasi, uloženi novac postaje svojina društva.

Isti slučaj, prenet na Trgovački Fond izgledao bi ovako:

Sa 200 dinara mesečnog uloga za 45 godina ulagač bi imao svoj kapital od 733.804.08 dinara, pa prema tome mesečnu penziju doživotno od oko 4.400 dinara umesto kod zakonskog osiguranja 1.400. — Posle njegove smrti žena i deca primaju doživotno isto toliko, dok po njihovoj smrti kapital se isplaćuje testamentarnim i zakonskim naslednicima u celosti, dok u slučaju zakonskog osiguranja propada.

Sad se postavlja pitanje, zašto se uopšte traži zakonsko osiguranje, kad je više nego sigurno, da je osiguranje u Trgovačkom Fondu daleko bolje i korisnije za osiguranika nego kod privatnih osig. društava ili pak u obaveznom zakonskom osiguranju.

Odgovor je sledeći:

1. Što je osiguranje u Trgovačkom Fondu dobrovoljno i što većina trgovaca po slobodnoj volji slabo se sećaju, da mogu u životu propasti i smatraju osiguranje kao nepotrebno, dok kad mu se desi ta nesreća, oni se gorko kaju što se nisu osigurali i ne zaborave da se obrate Trgovačkom Fondu za pomoć i ako za to nemaju pravo.

2. Još i zato, što žive u zabludi, da kod zakonskog osiguranja, neko će drugi za njih uplaćivati na pr. država ili ostali osiguranici, koji ne primaju penziju, što je, razume se skroz pogrešno.

U prednjem izlaganju rekao sam vam da je Trgovački Fond na dan svoje dvadesetpetogidišnjice 1928 godine imao svoju glavnicu od dinara 23,792.392.48 а danas je posle 12 godina rada ista porasla na 150 miliona dinara, ulozi na štednju porasli su od 29 na 40 miliona dinara, zajmovi od 67 na 167 miliona, fondovi од 1,679.350— па 13,000.000.— a čista dobit od 4,424.216.96 dinara na 11,000.000.— dinara, dakle rezultat postignut je takav, da je iznenadio i najveće optimiste.

241