Jugoslovenski Rotar

та uživanje kao za Kraljevića Marka, nego narodna pesma peva kako je Kosovska devojka kad je pošla posle bitke na Kosovu, ponela dva bokala: u jednom vina da zaljeva ljute rane junacima, a u drugom vode studene da ranjenima žeđ ugasi. A i naši manastiri u Fruškoj gori bavili su se intenzivno vinogradarstvom, nema tu manastira bez vinograda a manastirska vina bila su čuvena. Čak je bilo i stručnih pisaca kao arhimandrit rakovački Prokopije Bolić koji je pisao knjigu »Soveršeni vinodjelac ili nastavlenije o vinodjeliju i t. d.« god. 1816 posvećenu »milom rodu i otačestvu«.

Ali sad dolazi pitanje kako izgleda to naše vinogradarstvo danas i šta ono vredi za našu narodnu privredu? Ja se neću upuštati u opisivanje nego ću da pustim da vam govore brojevi koje sam uzeo iz statistike Ministarstva poljoprivrede. Kraljevina Jugoslavija proizvodi godišnje normalno oko 4 miliona hektolitara vina od kojih se godišnje izvozi 100—200.000 hektolitera, docim se sve ostalo potroši u raznim oblicima u zemlji. Iz soka od grozda se ne pravi samo slatko vino nego i slatica (mustarda) senf, sudZuci, peče rakija vinjevac i t. d. Vrednost izvezenog vina jako varira kako koje godine od 5 do 51 milion dinara. Kako vidite u spoljnoj trgovini ne igra veliku ulogu. Najveći deo izvažan je u bivšu Austriju i Češko-Moravski protektorat, a danas u Nemačku. Tako na pr. god. 1939, za koju imamo tačne podatke, izvezlo se je 101.000 hiktolitar u vrednosti 34 miliona dinara.

Godišnja produkcija vina kod nas izgleda ovako:

Dunavska banovina 1,379.000 hektolitara; Savska banovina 943.000 hektolitara; Moravska (Krajina) 770.000 hektolitara; Primorska banovina 662.000 hektolitara; Dravska banovina 398.000 hektolitara; Vardarska banovina 317.000 hektolitara; Zetska banovina 122.000 hektolitara; Drinska banovina 65.000 hektolitara; Vrbaska banovina 3.000 hektolitara.

Pada u oči da se u predelima gde žive muslimani malo gaji vinova loza, dočim u prvim četiri leži produkcija.

Na teritoriju uprave grada Beograda kuda spada osim Beograda još i Zemun i Pančevo ima zasađeno 794 hektara (okruglo nešto preko 1000 jutara) vinograda sa godišnjom produkcijom od 16.200 hektolitara.

A sada mi dozvolite još jednu malu analizu našeg vinogradarstva prema srezovima u kojima leže i gradovi koji su ujedno centri naše Vinarske trgovine i po konačnom finansiskom efektu za narodnu privredu.

Po zasađenoj površini vinograda izgleda ovako:

1) Šibenik ima 8.247 hektara; 2) Split ima 7.081 hektara; 3) Hvar ima 5.977 hektara; 4) Bela Crkva 4.500 hektara; 5) Ptuj 4.300 hektara; 6) Samobor 3.500 hektara; 7) Vršac 3.200 hektara; 8) Maribor 3.100 hektara; 9) Negotin 2.800 hektara; Uprava grada Beograda 6.800 hektara. Najjači jesu prvi 5 preko 4—8.000 hektara.

Po proizvodnji najjači je srez Šibenik 117.000 hektolitara, zatim Hvar 114.00 hl, Vršac 105.000 hl, iza ovih najjači dolaze Negotin sa 80.000 hektolitara, Ptuj sa 60.000 hl; Maribor, Jastrebarsko i Samobor proizvode 30—40.000 hektolitara a za njima manji sa 15—20.000 hektolitara u koje pada Sremski Karlovci sa 16.200 hektolitara i Uprava grada Zemuna, Beograda i Pančeva sa 16.226 hektolitara.

Daleko bi nas odvelo ako bi Vam hteo da radi upoređenja iznesem stanje vinogradarstva u drugim zemljama, ali bi hteo samo ukratko da reknem ovo:

243