JUS standardizacija

BROJ 2 SEPTEMBAR 1950

da sa 4 cifre izrazimo bilne sastavne delove svih takvih čelika;

3) kod legiranih čelika po pravilu je presudan uticaj legirajućih elemenata, dok je uticaj ugljenika podređen ili sasvim beznačajan. Sadržaj mangana i silicijuma, ukoliko oni nisu baš legirajući elementi, kreće se kod legiranih ćelika uvek unufar određenih, relativnih niskih granica, u kojima nema bitnog uticaja na osobine čelika, tako da u oznaci čelika ne mora uopšle doći do izražaja. Kod jednostruko legiranih čelika imamo dakle opet mogućnost da sa 4 cifre sa zadovoljavajućom fačnošću izrazimo sadržaj legirajućeg elementa i ugljenika. Jedino kod višestruko legiranih čelika ta mogućnost otpada, te se mora pribeći ili većem broju cifara, ili komplikovanijem načinu označavanja, ili označavanju sadržaja sama dva najvažnija elementa.

Koristeći pod 1) do 3) izložene okolnosti, imamo mogiućnost da za većinu čelika koji se sreće u svakodnevnoj, praksi, damo u oznaci .na relafivno jednostavan način, loliko podataka o hemijskom sastavu, koliko je potrebno da bi se zadovoljili svi zahtevi praklične upotrebe.

Šlo se tiče načina izražavanja Tih podataka, imamo dve mogućnosti: ili sve podatke o hemijskom sastavu izražavali cilrama, pri čemu bi jedna grupa cifara služlia kao šifra za pojedine elemente a druga grupa bi izražavala količinu tih elemenata, ili pak izražavali te podatke -kombinovano, slovima i ciframa, tako da slova označavaju elemente, a cifre njihovu količinu. Za pamćenje je nesumnjivo podesniji drugi način, jer otpada potreba da se uče šifre poejdinih hemijskih elemenata čije mazive već svako zna. Označavanje elemenata, bilo njihovim u hemiji osvojenim oznakama, ili početnim slovom njihovih fonetički pisanih naziva, nameće se samo po sebi. Jedino što bi u cilju izbegavanja nesporazuma moralo biti usvojeno, to je da se oznake uvek pišu latinicom.

Tu su još moguća dalekosežna uprošćenja. Tako, ni jedan od tri redovna pratioca čelika ugljenik, mangan i silicij — nije potrebno, uopšte spominjati u nazivu, sem slučaja ako mangan ili

silicij prelaze utvrđenu granicu, iznad koje se ~

smatraju legirajućim elementima (na pr. alo je Mn > 0,8 i Si > 0,5). Potrebno je samo utvrditi redosled cifara koje označavaju količinu tih elemenata. Tako na pr. kod ugljeničnih čelika, prve dve cifre mogu označavati procenat ugljenika, treća procenat Mn a četvria procenat Si. Kod legiranih čelika, kako je već rečeno, sadržaj Mn i Si nije potrebno ni spominjati, ako oni ne prelaze utvrđenu granici. | Kod višestruko legiranih čelika nije moguće jednostavnim oznakama izraziti na zadovoljavajući način sadržaj svih legirajućih elemenata. Redosledom početnih slova pojedinih elemenata moguće je u oznaci izraziti redosled procentualnog učešća pojedinih elemenata: za jedan ili dva po procentu sadržaja najkrupnija elementa mogu se dati i procenti, ukoliko ne prelaze 9%, (eventualno 18%), no dalje razlikovanje pojedinih lakvih čelika sa istim sadžajiem dvaju plavnih

39

· legirajućih elemenata mora biti stvar konvencije

i pamćenja. Takvo rešenje je nesumnjivo praktičnije za upotrebu, jer se svodi na pamćenju Telativno malog broja oznaka specijalnih vrsta čelika, nego stvaranje nekog komplikovanog sistema cifara, koji bi omogućavao česte greške. Ti su svakako moguća mnoga rešenja. Jedno relativno prosto rešenje bilo bi, na pr., da se u oznakama legiranih čelika koji sadrže iste procente dvaju glavnih lagirajućih elemenata i iste ostale legirajuće elemente ali u raznim, procenlima, iza četiri cilre koje izražavaju procente prva dva legirajuća elementa, doda peta cifra, od O do 9, kojom bi se oznake pojedinih takvih čelika međusobom razlikovale. Ta peta cifra bila bi stvar konvencije. Na primer, ako bi imali grupu hromniklovih čelika sa sadržajem hroma 0,75% i nikla 1,5% bez daljih legirajućih elemenata, a sa raznim sadržajem ugljenika, mangana i silicija, onda bi oznaka takvih čelika glasila ČNiCr 15.08.0, ČNiCr 15.08.1, ČNiCr 15.08.2 itd. Postoji mogućnost da se razlikuje deset vrsta čelika te grupe, što je bez sumnje dovoljno. Kod visokolegiranih čelika, gde se glavni legirajući elementi pojavljuju u procentu većem od 9, slučaj je nepovoljniji utoliko što se ni sadržaj glav- · nih elemenata ne može na prost način izrazili u oznaci. No, ako se zadovoljimo zaokružavanjem ma cele brojeve, možemo izraziti i te procente

sve do 18% na pr. sabiranjem cilara u oznaci (91 ,,

bi značile 9 — 1 dakle 10%, 99 —9 + 29— 11% itd.) u tom slučaju bi samo oznake čelika sa preko. 18% legirajućih elemenata, koji se pojavljuju sasvim. retko, imale potpuno proizvoljan karakter.

Kao što se vidi, sa četiri cifre kod ugljeničnih čelika, a grupom slova i grupom od 4, izuzetno pet cifara kod legiranih čelika, može se u oznaci čelika izraziti hemijski sastav. Ostaje još pitanje koje druge elemente i na koji način treba izraziti u oznaci.

Tu može doći u obzir namena, način proizvodnje (tehnološki procesi, uključivo vrste termičke obrade, kroz koje je čelik prošao), tehnološki procesi. u daljoj preradi, za koje je čelik naročito podesan, stanje površine i sl. Izražavanje Tih podataka u oznaci može da se vrši cifrom ili siovom. Izražavanje cifrom ima karakter proizvoljnosti jer između cifre i pojma nemia nikakve logične povezanosti. Usled toga se takve oznake moraju pamtiti, što pretstavlja minus takvog načina označavanja. Izražavanje slovom (po pravilu početnim slovom odnosne reči) mnogo je lakše za pamćenje i samim tim praktičnije za upotrebu. Pri tome se opet stvar može 1prostiti ma taj način, što se mogu dedfinisati ili utvrditi oni slučajevi, koji pretstavljaju ono što je opšte J normalno, i za takve slučajeve ne davati nikakve oznake, a ostalo označavati. Tu se naravno može ipostupiti na mnogo raznih načina.

Jedan način ma pr. bio bi, da se običnom konstrukcionom čeliku, namenjenom opštoj mašinogradnji ili građevinskim konstrukcijama, ako se on isporučuje u vidu toplo valjanih šipki, profila, limova i sl. bez dalje termičke obrade, ne dodaje u oznaci nikakav znak za namenu, stanje itd.