JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

DK 658.516.1 : 674.038.3 : 674.039.475.249% —— 674.039.475.549

Tilenie alatdarda s6 jelawb=50%00 besaRu (fili

Marko Šprunp

>

THE STANDARD PROBLEM OF SAWN CONIFE· ROUS WOOD.

The prewar Yugoslav standards and fhe Yugoslav standard J3 1003 from 1947 are no more suitable for our Heeds.

In ihis article a suggestion is given that upon the occasicn of ihe approval of ihis standard it shou'd be taken in account fhe aim of use of fimber. The new standard regulations shoula stimulate on better use of raw maferials and give more possibilities in Wood production.

PROBLEME DE LA NORME POUR SCIAGES DE

SAPIN (EPICEA).

Les normes davant-guerre ainsi que la norme yougoslave J3s 1008 de Fannće 1947 no conviennent plus a nos besoins.

Par cet article on donne la suggestion de fenir comptie du but de Pemploi de ces sciages a P'occasion de la promulgation de la nouvelle norme pour les sciages de sapin (ćpicća) pour que les prćcsptes de la norme st mulent une meilleure ufilisation des matičres premičres et donnent plus de possibilitć dans la production des produits finaux.

U proizvodnji rezane građe u našim pilanama zastupljena je jelovina-smrčevina sa 76%, a liščari sa 24%. i

Za rezanu građu lišćara zasada važe kao standard uzanmse Zagrebačke berze objavljene pre Drugog svetskog rata, dok za jelovu-smrčevi rezanmu građu važi jugoslovemski standard iz aprila 1947 god. J. S. 1003.

Standard za rezanu građu lišćara, koji je i sada ma snazi, predviđa uslove koji važe, kako za domaću potrošnju, tako i u eksportu za sva tržišta Evrope i mnoga tržišta van Evuope; medutim, za rezanu gradu jele i smrče propisi J. S. važe samo za FNRJ, a isporuke u ostale zemlje vrše se uglavnom po. uslovima odmnosnogz tržišta, kako u pogledu kvaliteta, tako i u pogledu dimemzija i jedimičnih mera.

Mi bi se ovde pozabavili sa jugoslovemskim standardom samo za jelovu-smrčeviu rezamu građu s obzirom ma domaće wpolrebe.

Standardne propise, odnosno uzanse, saslavljaii su ranije prelstavnici proizvodmje i izdavali ih preko berza i trgovinskih Wemora jedmosirano, bez učešća prelstavnika potrošnje.

Ovi propisi vodili su račuma prvenstveno o. interesima proizvođača.

U većimi slučajeva wmproizvođači-pilame mist uopšte isporučivale oerađu direktno polrošaču i kad se radilo o znatnim količinama, nego. većim i manjim trgovačkim preduzećima koja su u

p

BOTIPOC CTAHJIAPTA HA EJIOBBIE IIHMJIOMATEPAHJIDI. JLoBoeHHbee yCJIOBMHsH, a TaK Ke H IOTOCJABCKHH craHnapr JS 1CO3 wa 1947roma He oTBeualoT Gojnbite HallliM TpečČOBaHMHSM.

CraTbs yKasHBaeT uTO, HpH BBIpaOOTKe HOBOTO crararapra Ha enobie IMJIOMaTepHSJIBI, Hy)KRO HMeTb B BMHJUy Ha3HauUeHHe TeX MaTeDMMHJOB UTOOBI nOCTaHOBJIEHHS CTaBHmapTOB Ho0y HM Ha JIyuuree HCHOJIb= 3OBaHHe CbeDpbsT H OOJIBIMIHe BO3MO)KROCTH B BBIpZGOTKSE KOHeUHBIX IDOJLyKTOB.

ZUR ERAGE DES STANDARDES FUR TANNEFICHTE-SCHNITTMATERIAL. Die Vorkriegsusanzen., als auch die jugoslavische Norm J.S.10038 aus dem Jahre 1947 enisprechen nicht mehr unsere: heufigen Bedurfnissen.

Im Artikel wird sugeriert, dass bei der Ausarbeitun? der Norm Tanne=Fichfe-Schnilfmaterial, der Verwendungszweck dieses Maferials bericksicnfigt Wird. ie Bestimmungen dr Norm solen eli Ansporn zur besseren Verweriung des Rohmaterials geben und grOssere Moglichkeiten zur Erzeupuns von Fertigprodukten bisten.

građu često: preklasirala prema potrebama sVOjih potrošača i prema svojim imteresima.

Za vreme konjukture, proizvodmja se mije uvek strikimo držala kvalitetnih propisa, nego. je iste primemjivala “lastično, a 1 vreme krize kupci su nametali proizvođaču strože uslove od standarda.

U doba krize 1999—1935 pilame su bile prisiljene da jelovu-smrčevit rezaniu gradu razVvrsta ju u 6—8 kvalitetnih razreda i ako su po uzansama bila predviđena samo 3 razreda, kojih su se držala meka velika predtizeća.

Predratni standardi za jelovu-smrčevi rezamiı građu ne odgovaraju našim polrebama, jer SI bili jednostrano propisani, a stihiski primemnjivani, mo i J. S. 1003 iz 1947 god. provejava domekle istim duhom i ako su ma njegovoj izradi sudelovali i pretstavnici potrošnje.

Glavni medostatak Tih standarda jeste taj, što, mije vodio račuma o nameni jelove-smirčeve rezane prađe. Prema tome ovakav standavd me odeovara mašoj stvarnosti i mašim potrebama.

Dokle se produkcija zalaže da u kvalitetu zadovolji potrebe eksporta, dotle se manje trudi da zadovolji potrebe pojedinih gorama domaće pobrošnje. Istina je, da je proizvodmja u Velikoj meri zauzeta obavezama u eksportu, ali to ne bi smeo biti razlog da še me udovolji u odgovarajućoj srazmeri polrebama naše finalne prerade drveta i ostalih polrošača. Dešava se, da se gra-