JUS standardizacija

7MIJE

BILTEN SAVEZNE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU = BEOGRAD

Gođina 1954 5

Oktobar

Broj 10

DK 620.1:677:535.68 ji 7

POVODOM IZNOŠENJA NA JAVNU DISKUSIJU PREDLOGA STANDARDA ZA METODE

ISPITIVANJA POSTOJANOSTI BOJE

SKS u ovom. biltenu stavlja na javnu diskusiju predloge standarda br. 1056 »Opšte odredbe o izvođenju ispitivanja na postojanost boje i štampe«, br. 1057 »Osnovna uputstva o oceni postojanosti boje i štampe« i br. 1058 »Aparati za ispitivanje postojanosti: boje, kao i devet pr edloga standarda koji se odnose na postojanost boje i štampe prilikom upotrebe tekstila i to _ na: svetlost, vodu, morsku vodu, vodene kapi, pranje, znoj, Suvo hemisko čišćenje, irenje i glačanje.

Predlozi standarda za ocenu postojanosti boje i štampe prema proizvodnim procesima biće objavljeni u narednim: brojevima biltena.

Predložene metode su. identične sa metodama koje su propisale u svojim standardima SNV (Švajcarska), NE (Francuska) i DIN (Nemačka).

Radi obrazloženja zašto je odlučeno, da se usvoje predložene metode, iznećemo kako je došlo do propisivanja ovih metoda ikoje su usvojile navedene zemlje.

Uviđajući potrebu donošenja zajedničkih metoda za ispitivanje postojanosti, a na inicijativu Švajcarske, francuske i nemačke institucije za ispitivanje mateTijala, konstituisana je 1951 god. jedna evropska studiozna grupa (ECE) koja se sastojala od stručnjaka 13 evropskih zemalja: Belgije, Danske. Finske, Holandije, Ttalije, Norveške, Austrije, Švedske, Španije, Turske, Švajcarske, Prancuske i Nemačke. Ta je grupa izradila »Kodeks postojanosti«. Ovaj kodeks sadrži skup propisa koji treba da posluže kao osnova za izradu predloga standarda za, određivanje postojanosti boje i štampe tekstila i tekstilnih boja, a koje treba da izrade nacionalne organizacije za standardizaciju navedenih zemalja i pre ozakonjena, stave ih na javnu diskusiju.

Na osnovu gornjih principa dosad su samo Švajcarska, Francuska i Nemačka; izdale izvestan broj izrađenih standarda.

Na inicijativu RBCE-a, Tehnički komitef 38 (Tekstil) Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) osnovao je 1948 god. potkomitet 1, čiji je zadatak donošenje metoda SVOE) postojanosti tekstilnih boja.

Posle tri zasedanja ovog potkomiteta. i to 1951 god. U Bournemouth-u, 1952 u New Vork-u i 1954 god. u

PREDLOZI STANDARDA

TEKSTILA I TEKSTILNIH BOJA

Scarborough-u, izrađeno je %5 definitivnih redakcija nacrta predloga metoda određivanja postojanosti boje, a koje su veoma slične standardima koje su usvojile evropske zemlje.

·Da bi ovi nacrti predloga postali ISO preporuke treba da prođu Kroz sledeće procedure:

Moraju biti poslati na mišljenje svim članovima potkomiteta, pa ako ih većina odobri, smatraće se kao usvojeni. Treba napomenuti da je već 13 članova, od ukupno 25, prisustvovalo poslednjem zasedanju i OdObrilo ove nacrte predloga, pa se smatra da su oni usvVoOjemi. :

Usvojeni nacrti predloga šalju se kao predlozi ISO preporuka na mišljenje svima članovima ISO/TC 38 »Jrekstil« (33 na broju), pa ako ih usvoji većina, Gene= ralni sekretarijat ISO-a šalje ih na uviđaj svima ISO članovima (oko 34) sa rokom od 4 meseca. Ako dokumenfti i sada budu usvojeni od većine, Savet ISO-a donosi odluku o njihovoj ratifikaciji kao zvanične ISO preporuke.

Obzirom na autoritativan stav potkomiteta i jednoglasno prihvatanje nacrta predloga smafra se da ostala procedura ima samo formalan karakter.

Već i ove činjenice dovoljino pravdaju odluku SKS da predložene metode usvoji kao jugoslovenske standarde. Međutim, i same metode, koje pretstavljaju skup propisa i postupaka koji omogućuju precizno kontrolisanje postojanosti boje i štampe na tekstilima putem raznih ogleda, pristupačne su svima laboratorijama i lako izvodljive. Svaki pojedini standard reprodukuje promenu prouzrokovanu samo jednim uzročnikom. U svakom standardu dat je detaljan opis rada i uslovi pod kojima se proba izvodi (temperatura, vreme trajanja, hemikalije). Gotovo kod svih metoda. predviđeno je i detaljno opisano ručno izvođenje ispitivanja. U više slučajeva preporučena je aparatura koja, zato što je automatizovana, pruža veću sigtrnost jer eliminiše individualne faktore izvođača.

Primedbe na ove predloge standarda treba dostaviti u roku od 30 dana računajući od dana objavljivanja OVO biltena.

Img. LL. Stefamović

NA JAVNOJ DISHUSIJI

Primedbe na predloge standarda JUS P.S3.010, P.S3. 011, F.S3.012, F.S3.013, P.S3.014, P.S3.015, F.S3.016, F.93.017, F.S3.018, P.S3.019, P.S3.020, F.S3.091 i. C.A0.003 treba dostaviti SKS u roku od 30 dana, računajući od

dana izlaska iz štampe OVOB, broja. biltena.

Primedbe na predlog JUS A.L1.011 treba dostaviti u' roku od 60 dana. Na ostale anotirane predloge, primedbe treba dostaviti u roku koji je naveden u tim anotacijama.

Im:

Predlog br. 1056

STANDJRDIZACIJA Godina 1954

ze | Br, zo |

aa TEKSTIL OPŠTE ODREDBE O IZVOĐENJU PROBA BOJE I ŠTAMPE NA POSTOJANOST

DK 677:535.68:620.1 JUS F.S3.010

Strama 909—950