JUS standardizacija

102

Za materijalno stimuliranje kvaliteta radova neophodno je da se odredi raspodela fonda za premiranje između odeljenja u naučno-istraživačkim institutima i konstrukcionim biroima, kao i na pojedine radnike. Za ovo može biti korišćen postupak objektivne ocene radova pojedinih saradnika, koji se bave razradom i konstruisanjem nove tehnike, a delimično, radovima na standardizaciji i unifikaciji konstrukcija (predmeta). Pri oceni izvršenih radova poželjno je uzeti u obzir njihov sadržaj, planiranu i stvarnu težinu, planirani i stvarni rok izvršenja i složenost. Visina premije radniku se može odrediti proporcionalno njegovom koeficijentu učešća u razradi. Pored toga, pri određivanju visine premije može se koristiti i koeficijent kvaliteta njegovih radova (ocena bodovanjem).

Da bi se povećala efikasnost stimuliranja, neophodno je pre svega da se utvrde kriterijumi za ocenu stepena standardizacije i unifikacije, što je često veoma složeno. Zbog toga je poželjno pre početka razrade predmeta (posle utvrđivanja tehničkog zadatka) odrediti za njega stepen standardizacije i unifikacije. Preporučuje se da se ovaj stepen-nivo određuje u zavisnosti od stepena novih predmeta. Određivanje stepena novih proizvoda ide po sledećem razvrstavanju: principijelno novi koji nemaju analoge; koji imaju ranije izrađene analoge, ali rešavaju principijelno nove zadatke; modernizacija.

Za principijelno nove proizvode, kao kvalitetan osnovni uslov za premiranje razrađivača na povećanju stepena standardizacije i unifikacije, poželjno je uzeti u obzir postizanje planiranog nivoa standardizacije i unifikacije, a za predmete koji imaju analoge, povećanje nivoa standardizacije i unifikacije u poređenju sa osnovnim.

Pri određivanju planskog stepena-nivoa standardizacije i unifikacije i sastavljenja, na toj osnovi, skale za premiranje razrađivača, neophodno je uzeti u obzir uticaj faktora konstruktivne složenosti predmeta. Pri ovome se treba orijentisati na teškoće radova, novine i složenost razrade, konstruktivne specifičnosti, tehnički nivo predmeta, kao i na postojanje ili odsustvo njegovog analoga.

Pri sastavljanju skale za premiranje razrađivača poželjno je da se koriste ekonomsko-matematički postupci. Ovi postupci su posebno efikasni pri sastavljanju višefaktorskih skala za premiranje. Pomoću argumentovanog. postupka treba izabrati vrste pokazatelja za podsticanje. Kao pokazatelji mogu biti nabrojani: stepen standardizacije i unifikacije, koeficijent učešća, koeficijent kvaliteta radova i slično. Pri primeni ovog postupka isključuje se proizvoljni izbor intervala premiranja i odnos premija, a javlja se mogućnost raznih podela

(laboratorije, grupe) pri svakoj razrađi. Pri tome mogu se razraditi koeficijenti za korekcije skale premiranja koja bitno utiče na podelu u institutima ili organizacijama koje rade na standardizaciji i unifikaciji.

Ekonomičnost rada na povećanju stepena standardizacije i unifikacije treba, pre svega, oceniti smanjenjem troškova na razradi i izradi predmeta. Efikasnost ovog postupka stimuliranja (premiranja) određuje se povećanjem ekonomičnosti od sniženja troškova razrade i izrade prema troškovima za premiranje razrađivača. Treba podsetiti, da pri postojećem međusobnom odnosu sa preduzećima-naručiocima, razrađivači novih proizvoda nisu zainteresovani za smanjenje troškova izrade ovih proizvoda na račun povećanja nivoa unifikacije. Izvori za premiranje radnika naučno-istraživačkih instituta i konstrukcionih biroa na povećanju stepena standardizacije i unifikacije mogu biti: — centralizovani fond ministarstva (ustanova); — fond premiranja radova za novu tehniku;

— fond radova na standardizaciji;

— fond stimuliranja organizacija (po temama, po kojima je nemoguće izračunati ekonomski efekat);

— sredstva naručioca (na račun ekonomičnosti, koju je proizvođač dobio od mera preduzetih u pogledu standardizacije);

— sniženje cena radova po privrednom dogovoru;

— sredstva odgovarajućih fondova (saglasno sistematskom „ukazivanju o prelazu naučno-istraživačkih organizacija na nove uslove planiranja i ekonomske stimulacije).

Premije za radove na standardizaciji i unifikaciji

mogu se isplaćivati radnicima saglasno postupku

datom u »Položaj premiranja radnika preduzeća

i organizacija za stvaranje i uvođenje nove tehnike«,

donetim od Državnog komiteta za rad i Prezidijuma

Svesaveznog Centralnog saveta sindikata od 26.

decembra 1964. god. br. 597/P-27.

Poželjno je materijalno stimuliranje povezati sa moralnim, sa porastom uloge socijalističkog takmičenja i njegovih principa na radne kolektive i pojedince.

Treba istaći, da je uporedno sa stimuliranjem organizacija i njihovih radnika, potrebno pojačati mere materijalne odgovornosti za kvalitet obavljenih radova.

U zaključku treba naglasiti, da izuzetna složenost i mnogostranost problema zahteva daljna sveobuhvatna istraživanja mnogih teoretskih i praktičnih pitanja, vezanih za raznovrsne delatnosti naučnih i projektnih organizacija.

DRAGICA KOSTIĆ, dipl. ing. tehnologije

Stručni saradnik Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju za granu hemijske industrije