JUS standardizacija

Stanđarđizacijom se, u okviru ciljeva rađi kojih su osnovane, bave i medjunarodne organizacije i tela koja dejstvuju u okviru Organizacije ujeđinjenih nacija, u okviru međjunarodnih regionalnih zajednica (npr. Evropska ekonomska zajednica, ili Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć - SEV), i druge medjunarodne organizacije (npr. Medjunarodna železnička unija UIC).

Medjunarodne organizacije za standđarđizaciju mogu imati karakter:

-– vladinih medjunarodnih organizacija; - nevladinih medjunarođnih organizacija.

U prvom slučaju reč je o organizacijama koje su osnovane medjunarođnim ugovorom koji obavezuje države koje su ga zaključile, i kojim se uredjuje predmet i način rađa tih organizacija, kao i obaveze države-učesnice u zaključivanju tog ugovora u pogledu utvrdjivanja i primenjivanja akata koje donose te organizacije.

U drugom slučaju reč je o organizacijama koje okupljaju u članstvo nacionalne organizacije za standarđizaciju, stručna udruženja i pojeđince; ove organizacije se ne osnivaju medjudržavnim ugovorom, već statutom koji prihvata članstvo. Način i predmet svog rada ove organizacije utvrdjuju samostalno, a akti koje one donose ni na koji način ne obavezuju države iz kojih potiću članovi organizacije. Pri teme treba ukazati na činjenicu da akti nekih od ove vrste organizacija, zahvaljujući njihovom velikom stručnom autoritetu, imaju široku primenu u svetu.

Razlikovanje medjunarodnih organizacija za standardizaciju u vezi sa njihovim karakterom vladinih, odnosno nevlađinih organizacija od velikog je značaja s obzirom na obaveznost primene njihovih akata, konkretno - međjunarodnih i regionalnih stanđardđa, odnosno tehničkih pravila.

Akti medjunarodnih vladinih organizacija primenjuju se prinudno, na osnovu obaveza preuzetih od strane država-učesnica u zaključivanju međjuđržavnog ugovora, na teritoriJji kih držaVa.

Akti nevlađinih organizacija za standardizaciju primenjuju se dobrovoljno, a na teritoriji ođređjene države mogu se primenjivati samo pod uslovom da nisu u suprotnosti sa nacionalnim zakonođavstvom i propisima. Tako se na primer ISO stanđard za azbestcementne cevi ne može primenjivati u skandinavskim zemljama, jer je, iz razloga zaštite života i zdravlja ljuđi, upotreba takvih cevi za vođovođ u tim zemljama zabranjena. Nije ređak slučaj da na osnovu stručnog au-– toriteta nevladinih organizacija za stan-

darđizaciju pojeđine države ugradjuju u svoO-

je propise đelove, pa i čitave medjunarodne stanđarđe, ili pak đozvoljavaju njihovu primenu, delimično ili u celini. U tim slu-

čajevima osnov primenjivanja medjunarodnog standarda u odnosnoj državi uvek je pravni akt te države, a ni u kom slučaju obaveza primenjivanja medjunarodnog stanđarđa samog po sebi ili na osnovu akta organizacije koja ga je donela.

Medjunarodni stanđardi, u najširem smislu, su standardi utvrdjeni u okviru bilo koje od napred naveđenih medjunarodnih organizacija za standarđizaciju, koje primenjuje veći broj zemalja. U užem smislu, pod medjunarođnim stanđarđima se .podrazumevaju tehničke specifikacije, odnosno tehnička pravila pristupačna javnosti, koja su utvrdjena saradnjom i konsenzusom zainteresovanih strana putem komisije ("tela za standarđizaciju") medjunarodne organizacije za stanđarđizaciju opšteg karaktera. Ovo podrazumeva da je reč o aktima koji se utvrdjuju po unapređ utvrdjenoj proceđuri.

Pod regionalnim standarđima podrazumevaju

se medjunarodni stanđarđi u napređ iznetom smislu, koje utvrdjuju komisije ("tela za

standardizaciju") regionalnih medjunarod-

nih organizacija.

Da bi jedan standđarđ imao karakter medđjunarodnog stanđardđda, prema opšte prihvaćenim definicijama medjunarodnog stanđarđa (definicije ISO, i Evropske ekoncmske komisije) potrebno je đa buđu ispunjeni sledeći uslovi:

1) da je po svom sadržaju tehnička specifikacija, odnosno skup tehničkih pravila;

2) da je pristupačan javnosti;

3) da je utvrdjen saradnjom i konsenzusom zainteresovanih učesnika u standđardizaciji, što u slučaju medjunarodnog standarda znači — saradnjom i konsenzusom zainteresovanih članova medjunarodne organizacije za standardizaciju, po utvrdjenoj proceđuri i putem komisije ("tela za standarđizaciju") te organizacije.

Ako nije ispunjen, ili neđostaje samo jedan ođ tih uslova, odredjeni dokument ne može se smatrati medjunarodnim standardom u smislu pomenutih đefinicija međjunarodnog standarda. Tako se, na primer stanđardna specifikacija, koja prati porudžbine, ne može smatrati standardom. Kupac, u nastojanju da što bolje zaštiti svoje interese, a polazeći od svojih potreba i mogućnosti kao i uslova pod kojima će koristiti proizvod, u svojoj porudžbini često precizno navođi tehničke karakteristike i osobine proizvoda; drugim rečima, on u porudžbini daje tehničku specifikaciju proizvođa koji želi da kupi. Kađa su u pitanju veliki kupci (industrija, veliki tehnički i tehnološki sistemi i dr.) pojedini zahtevi i karakteristike u tim specifikacijama ponavljaju se tako često da

one veoma liče na stanđarde. Ako se rađi

o velikim multinacionalnim kompanijama, standardne specifikacije imaju i medjunarodni karakter, to jest utvrdjene su na

478 _______________ _______________ Č_____________ CE