JUS standardizacija

4.0 Neka praktična razmatranja

U većini slučajeva stvaran broj jediničnih uzoraka koji se "izvuče" i način na koji se oni uzimaju nije idealan. Po pravilu, uzorke treba da uzimaju ljudi koji su u ovom poslu već iskusni, i da imaju detaljne instrukcije za taj posao. Oni moraju dobiti instrukcije o tome: a). kako da uzimaju uzorke, b) koju veličinu uzorka,

c) kako da vode evidenciju o uzimanju uZOraka, d) kako da obrađe uzorke, e) kako da ih pakuju pre dostavljanja laboratoriji na analizu, i drugo. Takodje je potrebno znati Jetalje o naćinu transporta do analitičke laboratorije, s obzirom na mogućnost da se zagadjenost uzorka promeni usled neadekvatnog transporta. Znači, u zavisnosti od same robe i zagadjivača, uslovi pod kojima se vrši transport i vreme potrebno za OVO, moraju biti definisani. Da bi se otklonili spoljni faktori koji mogu uticati na sam uzorak, neophodno je da lica koja uzimaju uzorke budu u stalnoj vezi sa laboratoriJom, i da rade timski. .

Ovo su vrlo važni problemi koji se posebno Javljaju u radu na mikroDioloskim istraživanjima. Da bi se oni unekoliko pbojednostavili i standardizovali, Medjunarodna komisija za mikrobiološke specifikacije hrane (ICMSF) Medjunarodne asocijacije mikrobioloških društava, publikovala je knjigu "Mikroorganizmi u hrani", Deo IT: Uzimanje uzoraxa za mikrobiološxu analizu; principi i primena (University oF Toronto Press, 1974.) „ U Gvoj Knjizi „ sm dati sri moci pi. = zimanja uzoraka za mikrobiološku analizu, koli se mogu primeniti i za uzimanje UGZOraka za hemijsku analizu. Ostala iitetatura data je u prilogu.

Kao što je pomenuto, uzorak koji je dostavljen laboratoriji na analizu, isuviše je veliki. Da bi se dobio odgovarajući uzorak, koji se može analizirati, zbirni uzorak mora da se obrađi i svede na količinu pogodnu za analizu, s tim da se sva svojstva zbirnog uzorka zadrže, odnosno sva svojstva robe koja je uzorkovana.

Pravilo je Metode za obradu oraka t ala o ad. gvo= ) a ma koji

{= Le) ni . (tt O pp 0 O e < - O pa o o [55

MO. -WuW BT <CE

4.1 Analitički uzorci za hemijsku analizu a) Uobičajeni "monitoring" projekti

Ako je osnovni cilj da se proveri usaglašenost kvaliteta neke robe sa utvrdjenim stanđardom ili pravilnikom, pitanje obrade uzorka takodje mora biti regulisano. Na primer, ako je neko voće prodato ili uvezeno sa datim stepenom tolerancije u odnosu na količinu ostataka pesticiđa na i u samom voću, analitički uzorak se mora

tako obraditi da u njemu bude zastupljen ceo plod, pa čak i delovi koji se ne konzumiraju. Drugi slučaj može da se prikaže na primeru isporučene robe. Ako je tolerancija data samo na deo koji se upotrebljava u ishrani, onda se analitički uzorak priprema samo od tog jestivog dela.

b) Projekti sa ciljem da se utvrdi trend

zagadjenosti.

U ovakvim projektima osnovni cilj je da se sakupe informacije o tenđenciji porasta ili smanjenja nivoa zagadjenosti, u odđredjenom vremenskom intervalu. Da bi se ove informacije dobile i stvarno predstavljale situaciju na terenu, obrada uzoraka mora biti standardizovana u svim slučajevima. Uopšte, analitički uzorak mora da odgovara zbirnom uzorku koji se sastoji od svih sastavnih delova koji čine jeđan plod, proizvod, i slično; medjutim, ako je dđogovorano da se tO samo odnosi na jestive delove, onda se UuZOrCIL mzmomgm obrađiti na takav nacin da u sebi sadrže samo Ove delove. U bosebnim slučajevima, kada kakva vrsta istraživanja to zahteva, mogu se formirati uzorci obradjivanjem delova koji se vrlo retko konzumiraju ili se čak uopšte ne upotrebljavaju za ishranu. Na primer, to je slučaj kod masnog tkiva nekih riba, aqd> se zbog svojstava tog tkiva u njemu axumulira i po nekolixo stotina puta veća noncorntracija PCB-a, DDT-a i Gr., u Odno= su na mizićdno tkivo, tako da ovo tkivo poreustavlin dobar indikator trenda zagadjonosrı. -

c) Projekti koji imaju za cilj da utvrde unos Zawcadjivača u or:janizam bDrexo hrane Kada se putem projekta postavi zilj da se dodje do podataka o tome koja se količina nekog zagadjivača može uneti u Organizam, a da ovaj ne izazove nikakve posledice, onda se analiziraju uzorci koji su tako obradjeni i pripremljeni, kao da su spremni za konzumiranje. Ovako razmatranje Droblema je vrio teško, s obzirom da se radi o različitim nivoima zagadjivača u hrani koja se može analizirati oprana ili neoprana, sa lišćom ili bez lišća, oljuštena ili neoljuštena, sveža ili kuvana i sližno.

Čak i u okviru jedne zemlje, može biti najrazličitijih oblika pripreme hrane za jelo, a u zavisnosti od etničkih, religioznih i drugih običaja, što je karakteristika za našu zemlju i to vrlo izražena. Da bi se donekle ovaj problem rešio, predlaže se razmatranje "najgoreg" slučaja, to jest onog slučaja kada se pretpostavlja da uzorak hrane sadrži najveći sadržaj ispitivanog zagadjivača, i kada se isti istovremeno obradjuje i priprema "za jelo" tako đa se sadržaj zagadjivača, što je moguće manje smanji, eliminiše, odnosno metaboliše.

4.2 Analitički uzorci za mikrobiološku analizu

Uputstvo za obradu uzoraka i pripremu analitičkih uzoraka detaljno je đato u knjizi koju je takodje publikovala ICMSF "Mikroorganizmi u hrani", Deo I. Značaj i meto-

Standardizacija, 1982./br. 1—2