JUS standardizacija

4.1 Nivo fizičke veze

Nivo fizičke veze obavlja dva zadatka. Prvi je obezbeđenje prilagođenja (interface) između sistema i fizičkog medijuma za povezivanje. Drugi je obezbeđenje stvarne fizičke veze (uspostavljanje održavanje i raskidanje) između kola pomoću kojih će se izvršiti digitalni prenos podataka, uključujući mehaničke, električne, funkcionalne i procsduralne preduslove takve veze.

4.2 Nivo veze za prenos podataka

Nivo veze za prenos podataka obezbeđuje funkcionalne i proceduralne osnove za uspostavljanje, održavanje i raskidanje veze za prenos podataka.

Osnovna funkcija nivoa veze za prenos podataka je obezbeđenje rama (okvira), odnosno transformacija povorke bitova koja predstavlja informacionu poruku na nivou fizičke veze u blokove (npr. HDLC protokol). Osim toga nivo veze za prenos podataka može vršiti i sinhronizaciju, otkrivanje i oporavak od grešaka u prenosu podataka, kao i obezbeđenje koordiniranog korišćenja fizičke veze za slučaj veza sa više tačaka, odnosno prozivanje i odabiranje.

4.3 Nivo mreže

Nivo mreže obezbeđuje uspostavljanje, održavanje i raskidanje veza na nivou mreže i funkcionalne i organizacione preduslove za razmenu usluga između objekata transportnog nivoa korišćenjem usluga objekata na nivou mreže. —-

Osnovna funkcija nivoa mreže je da obezbedi prebacivanje i usmeravanje paketa odnosno uspostavljanje virtuelnih kola. Drugim rečima ovaj nivo obezbeđuje komutaciju paketa i komutaciju linija. Osim toga nivo mreže može vršiti i multipleksiranje, kontrolu grešaka i kontrolu toka saobraćaja radi optimizacije korišćenja resursa.

4.4 Transportni nivo

Transportni nivo obezbeđuje transparentan prenos podataka izemđu objekata na nivou sesije.

Osnovna funkcija transportnog nivoa je obezbeđenje kontrole prenosa tipa "s kraja na kraj” kao i optimizacija prenosa podataka. Protokoli transportnog nivoa uspostavljaju se direktno između izvora i korisnika podataka. Zbog toga su protokoli nivoa mreže i transportnog nivoa različite prirode.

4.5 Nivo sesije

Nivo sesije obavlja funkcije potrebne za obezbeđenje dijaloga između programa uključujući inicijalizaciju, sinhronizaciju i završetak dijaloga, odnosno efikasnu

Standardizacija, 1982./br. 3—4

kooperaciju objekata na nivou prezentacije. 4.6 Nivo prezentacije

Nivo prezeritacije obezbeđuje funkcije vezane za predstavljanje podataka koje razmenjuju ili koriste aplikacioni procesi. Nivo prezentacije pokriva aspekte sintakse inforamcionih poruka i treba da obezbedi nezavisnost u predstavljanju podataka kod procesa koji komuniciraju. Semantički aspekt poruka deo je funkcija nivoa aplikacije.

4.7 Nivo aplikacije

Nivo aplikacije obezbeđuje funkcije vezane za distribuirane sisteme odnosno distribuiranu obradu u najširem smislu. Nivo aplikacije jedini direktno obezbeđuje uslugu aplikacionim procesima koji komuniciraju bilo korišćenjem svojih protokola ili usluga nižih nivoa.

5. PRIMENA REFERENTNOG MODELA | NJEGOVA PROŠIRENJA

Opisani referentni model omogućava celovit pristup standardizaciji za samo neke od mogućih primena povezivanja otvnorenih sistema kao što su konverzacioni rad, paketna obrada sa mogućnostima udaljenog pristupa, komuniciranje na nivou programa, prenos datoteka i neke primene u distribuiranim sistemima.

Postojeći standardi se uklapaju u ovaj apstraktni referentni model.

Tako na primer standardi ISO i/ili IEC koji se odnose na kontrolne procedure predstavljaju ustvari usluge i protokole koji se odnose na nivo veze za prenos podataka. Preporuke CCITT se uklapaju u referentni model za modeme na nivou fizičke veze, dok preporuka CCITT X.25 opisuje usluge nivoa mreže za prenos podataka. Neki od standarda iz oblasti kontrolnih procedura visokog nivoa ,kao na primer transportni protokoli.opisuju usluge transportnog nivoa. Međutim danas još ne postoje standardi, čak i u vrlo razvijenim nacionalnim standardizacijama, kakve su američka ili nemačka, koji se odnose na usluge nivoa sesije, prezentacije ili aplikacije. Utisak je da je pravi zamah u standardizaciji u ovoj oblasti, koja predstavlja neophodan preduslov za rad i mogućnost povezivanja otvorenih sistema, tek na pomolu. Međutim, čak ni izloženi referentni model ne omogućava standardizaciju za neke vrlo kompleksne primene. Da bi se obuhvatili neki od složenijih načina primene u razmeni podataka i koordinaciji procesa kao što su rad distribuiranih sistema sa distribuiranim bazama podataka u realnom vremenu, digitalni prenos slike i/ili glasa, razmenu podataka u sistemima koji u prenosu koriste difuziju, itd. osnovni referentni model treba da bude na odgovarajući način nadgrađen.