JUS standardizacija

NEKA OSNOVNA PITANJA DALJEG RADA NA JUGOSLOVENSKOJ STANDARDIZACIJI

— U Vezi sa izradom Izveštaja o sprovođenju Zakona o standardizaciji

Đuka lisica, dipl. ing.

1. Uvod

Skupština SFRJ će u III tromesečju ove godine razmatrati Izveštaj o sprovođenju Zakona o standardizaciji. Ovaj Izveštaj treba da pripremi Savezni zavod za standardizaciju (SZS) i da u njemu da odgovore u kojoj meri se ostvaruju postavljeni ciljevi Zakona. Međutim, Izveštaj treba da da odgovor i na više osnovnih pitanja koja se odnose na dalji uspešan rad na jugoslovenskoj standardizaciji, te da ukaže na potrebne mere za unapređenje ovog rada. Naime, iako Zakon o standardizaciji ne predstavlja početak jugoslovenske standardizacije, koja danas već ima tradiciju dužu od 35 godina, ipak neka osnovna pitanja traže jasnije odgovore, bez kojih neće biti moguće uspešno ostvarivanje postavljenih ciljeva Zakona. Među ta pitanja spadaju i pitanja:

— koje su i kakve ukupne potrebe za jugoslovenskim standardima ,

— kako organizovati rad na izradi jugoslovenskih standarda da se te potrebe zadovolje, naročito sa aspekta efikasnosti .

— kako rešiti problem finansiranja izrade jugoslovenskih standarda,

— da li jugoslovenski standardi treba da budu obavezni,

— kako obezbediti odgovarajuće informisanje o aktivnostima i dokumentima standardizacije i dobavljanje tih dokumenata.

Aktuelnost ovih pitanja još više dolazi do izražaja u

sklopu opštih napora koje čini društvo i mera za obezbe-

đivanje racionalnijeg rada i time stabilnijeg privređivanja.

Članak ima za cilj da razmotri značaj ovih pitanja i da

odgovori na njih, kako bi se doprinelo bržem i adekvat-

nijem preduzimanju potrebnih mera.

2. Koje su i kakve ukupne potrebe za jugoslovenskim standardima

Ovo pitanje izaziva najviše kontraverznih odgovora. Mnogi, koji ne poznaju standardizaciju kao posebnu aktivnost, gledaju na jugoslovenske standarde isključivo

kao na podzakonske akte, čiji se, ne samo Dbroj, nego i spisak, jasno zna, te se problem svodi na to da li će SZS, organizacija u sklopu savezne uprave, koji je po Zakonu, zadužen da ih donosi, obaviti svoj posao kako treba. Na primer, u jednom izveštaju koji je pripremio jedan savezni organ za Savezno izvršno veće iznosi se “podatak” da je SZS "izradio sve potrebne jugoslovenske standarde, pa sada radi na njihovom ažuriranju i održavanju”. Blisko ovom gledištu je shvatanje da se problem svodi na to da se odaberu oni “pravi”, odnosno “ključni” jugoslovenski. standardi, čiji broj navodno nije veliki i da njih izradi SZS, a sve ostalo treba prepustiti organizacijama udruženog rada da one stvar reše granskim i internim standardima.

Oni koji na donošenje jugoslovenskih standarda gledaju kao na proces koji se na sličan način odvija u svim razvijenim zemljama sveta i u ostalim zemljama u kojima standardizacija postoji kao organizovana aktivnost, za odgovor na ovo pitanje traže poređenje sa stanjem u tim zemljama.

U razvijenim zemljama je broj nacionalnih standarda preko 15 O00; na primer u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. U SSSR-u je taj broj veći od 20 000%), lako poređenje sa ovim zemljama može da pomogne u sagledavanju naših potreba, ono ipak nailazi i na niz teškoća. Prva teškoća je u tome što račun pokazuje da nam treba oko 20 godina da tek dostignemo sadašnje stanje razvijenih zemalja, u pogledu broja nacionalnih standarda ako produžimo da radimo ovako kako radimo.

če) Kada se govori o potrebama za standardima, sa stanovišta obima, često se te potrebe izražavaju brojem potrebnih standarda za njihovo zadovoljenje. Međutim, zavisno od usvoje nog nacionalnog sistema, jedan isti predmet se može definisati jednim obimnim standardom ili sa više standarda manjeg obima čiji ukupan obim odgovara obimu pomenutog jednog standarda. Podaci koji se ovde iznose uglavnom su zasnovani na obimu jugoslovenskih standarda.

111

Standardizacija, 1982,/br. 3—4