Naša stvarnost

LARGO CABALLERO ČOVEK MASA

- _ Vlada Larga Kabaljera ie 32 vlada po redu, od dana proglašenja španske Republike, 14 aprila 1931 god. Od tada do 16 februata 1936 smenijvale su se vlade prosečno svaka dva meseca. Već samo ovo ubrzano menjanje vlađa znak je političke labilnosti i trajnoga previranja u masama, a to potvrdjuje i činjenica da su se za to vreme u Španiji dogodile jedna revolucija (oktobar 1934), sedam revolucionarnih pokreta i preko 9 hiljada štrajkova. U istom medjuvremenu zabranjeno je preko 100 listova. 'Sva ova politička previranja i pomeranja u stvari su posledica borbe za ostvarenje programa Republike iz 1931 godine, koji nije mogao biti sproveden iz dva razloga: 1) zbog nedovoljne kompaktnosti stranaka koje su 'reuzele na sebe njegovo ostvarenje, i 2) zbog vrlo jake opozicije snaga „Ansijen režima”, koje su u iednom momentu uspele čak i da ponovo preuzmu vlast. Program {e išao za tim da razbije snagu feudalizma agrarnom reformom i skrši moć crkve laičkim zakonima.

U svim ovim dogadjajima uloga Larga Kabaljera nije bila beznačajna. ] što borba postaje oštrija, time i niegova uloga postaje značajnija.

Largo Kabaljero danas ima 67 godina. Po zanimanju zidar, on je kao samotik stekao široko opšte obrazovanje, a naročito je cenjen kao ekonomist i poznavalac sindikalnih pitanja. Od 1890 je član sindikalne organizacije, 16 godina bio je na položaju pretsednika sindikata u Madridu, 1919 postao je glavni sekretar U. G. T. (Generalni savez radnika), organizacile koja danas broji dva miliona članova, od 1932 je pretsednik socialističke partije Španije. Izabran je u Kortese 1918 i 1931, od 1909 do 1917 bio je četiri puta kažnjavan zbog političke delatnosti. Bio je član Ustavotvornih kortesa i član Generalnog komiteta socialističke internacionale. Učestvovao je kao ministar rađa u umerenoj Azanjinoj vladi, koja pretstavlja osfvarenje sporazuma socialističke stranke sa revolucionarnim komitetom gradjanskih stranaka Zamora-Azanja. Kao aktivan član štraijkaškog komiteta osudjen je na večitu robiju prilikom generalnog štrajka 1918 godine. Ali ga izbori 1918 oslobadjiaju iz zatvora. Za vreme direktorija Prima de Rivere (1923—1931) stav socialističke partije i Larga Kabaliera otvoreno je oportiunistički. Iz perioda direktorija sindikati su izašli ojačami. Neposredno pred proglašenje Republike, a u vezi sa učestvovanjem u radu revolucionarnog komiteta, posle neuspelog generalnog štraika 17-XI-1931 odlazi ponovo u zatvof.

Sve do 1932 Kabaljero jie bio pobornik reformističkih shvatanja u socijalističkoj partiji.

Ođ tada počinje njegova jasna evolucija u levo. Ta evolucija se naročito manifestovala 1933 godine, kada levičari gube većinu; on postaje vodja levog krila socialističke partije. Kao takav on je odigrao veliku ulogu u oružanom usfanku 1934 godine kojim su radnici i seljaci reagirali na sabotiranje republikanskog programa iz 1931 godine i na pokušaj uvodjenja fašizma od strane Hil Roblesa i Katoličke akcije. Po ugušenom

. ustanku, Largo Kabaljero osudjen je na smrt, a zatim mu je smrina kazhm zamenjena večitom robijom.