Naša stvarnost

DEM-KRATIZACIJA MUZIKE 95

Koja je to umetnost, u našem stučaju muzika, koja može postati narodna?

Očigledno ie da o tome ne odlučuje spoljašnja strana umetnosti, njena formalna struktura, njena forma, melodija, ritam, ansambl („horska pesma koja stvara osećaj zajednice” ili nek: drugi muzički oblik) već to: Da li i u koliko ideološki, to jest sađržajno smisao fe umetnosti odgovara nazorima i potrebama naroda kome je namenjena? „Samo ona umetnost koja radi na podizanju svesti radnih masa, na uviđanju konkretnih uzroka zla i bede, koja ne obmanjuje, ne skriva suprotnost i kontradikcije, ne propoveda univerzalni umetnički govor, već ukazuje na pravi put, odgovara potrebama naroda.”

Stvarati takvu umetnost i popularizirati to stvaranje, znači izvršiti demokratizaciju muzičkog stvaranja. Demokratizirati u celosti muziku znači sem toga učniti to stvaranje pristupačnim narodu. Prvi preduslov za to je: razbiti izoliranost umetnosti od naroda. A to znači:

a) organzovti muzičke kurseve, muzičke narodne konzervatoriume, — o državnom trošku, po svim velikim i malim gradovima, a na selu preko škola prikupiti omladinu u muzičke Organizacije sa stručnim rukovodiocem;

b) organizovati specijalne koncerte, operske pretstave, turneje umetnika po narodu i za narod; angažovati za to najbolje umetničke snage i prokomentarisati program kratkim predavanjem u kome će se slušaocima rastumačiti karakteristike, istorijski značaj, stilska obeležja muzike i t.d.;

c) izdejstvovati stalne specijalne radio priredbe za narod sa popularnim predavanjima o muzici uz muzičke ilustracije;

d) organizovati besplatne muzičke priredbe ili muzičke časove sa minima!nim cenama ne samo tu uobičajenim koncertnim salama, već i po periferiji, po osnovnim školama i u sokolanama u prestonici i po unutrašnjosti, i t. d.

Ali oduzeta narodu i prisvojena od strane jednog društvenog sloja čiji ideološki izraz pretstavlja, današnja savremena muzika iskliznula je iz ruku i samog muzčkog stvaraoca. Muzička umetnost koja se danas u većini proizvodi i izvodi potpala je protivu volje svojih stvaralaca pod uticaj vladajućih političkih koncepcija. Samo ona umetnost, čiji preduslov je sloboda uverenja, daje kompoziloru mogućnost da zadrži svoj proizvod u svojoj vlasti i da onemogući njegovu društvenu zloupotrebu. Na taj način sloboda uverenja u umetnosti koja je deo opšte političke slobode postaje nosilac vraćanja umetnosti umetnicima, demokratizacije umetnosti. Jedino ta i takva umetnost ima uslova da postane u punom smislu reči narodna. Demokratizirati umetnost znači, dakle, pre svega vratiti umetnost narodu, t.j. vratiti je i umetnicima samim.

JELENA NENADOVIĆ