Naša stvarnost

IDEALIZAM I MATERIJALIZAM U MUZICI

Ponikla pod istim društvenim uslovima — poput filozofije — kao specijalni vid umetnosne istorije društva, muzika u svome razvoju apstraktno oličava onu istu materijalnu supstancu društvenih potreba ljudi kao i filozofija, razume se svojim specifičnim izražajnim sredstvima — pa dakle i one iste osnovne konflikte koji se manifestuju u sukobu izmediu filozofskog idealizma i materijalizma.

Zajedničko prema tome izmedju filozofie i muzike je to, što su i jedna i druga ideologija.

Kad smo to utvrdili, podjimo da ispitamo kako se u muzici manifestuje svaki od dvaju osnovnih filozofskih (ili šire) društveno ideoloških nazora na svet — u kojim specifičnim formama. A da bismo to ispitali moramo utvrditi u čemu je suština svakoga od njih.

„Pitanje o odnosu mišljenja prema postojanju, najviše pitanje celokupne filozofiie, koie je imalo veliku ulogu u srednjevekovnoj skolastici, pitanje šta je prvobitno, duh ili priroda? — to pitanje se protivu crkve iskrenulo u pitanje ie li Bog stvorio svet ili svet postoji od vaikada”. „Kad god se na to pitanje odgovorilo ovako ili onako, podelili su se filozofi na dva velika tabora. Oni koji su proklamovali prvobitnost duha nasuprot prirodi i dakle primali u krajnjoj liniji neko stvaranje sveta . . . — razvili su tabor idealizma. Oni drugi, koji su gledali na prirodu kao na prvobitnu — pripadali su raznim školama materijalizma”. (Fr. Engels: „Ludwig Feuerbach i krai nemačke klasične filozofije.”)

„Ali pitanje o odnosu mišlienia i postojanja ima i svoju drugu stranu: U kakvom odnosu su naše misli o svetu koji nas obavija — prema tom svetu? Može li naše mišljenie da upozna stvarni svet, možemo li u svojim pretstavama stvarnoga sveta i u pojmovima da stvorimo pravilnu sliku stvarnosti?”

a) IDEALIZAM

___„Kod Hegela se (pozitivno rešenje) razume samo po sebi, jer to što upoznajemo u stvarnom svetu, je njegova misaona sadržina, to, što čini svet postepenim ostvarivanjem apsolutne ideje, koja negde postoji od večnosti — nezavisno od sveta i pre sveta”.

_ Ali pored njega postoji medju filozofima čitav niz idealista koji negiraju mogućnost upoznavanja sveta (Berkeley) ili bar potpunog upoznavanja (Hume i Kant).