Naša stvarnost

79 NAŠA STVARNOST

— Izvolite, mama, u kupatilo! — pozva snaja. — Da operete ruke.

Ulazeći pred sinom u široku trpezariju, starac je govorio:

— Oćelavio sam ja skoro sasvim!

Stara seljanka gurnu smežurane ruke u lavor, protrlja ih malo i okrenu se za peškirom.

— Hvo sapun, mama!

— Ne treba, — odgovori starica. — Nisu mi ruke prljave.

Gospodia Petrović u svojim zelenim kućnim cipelama tapkala je oko svekrve:

— Ipak, mama, poslužite se sapunom. Gar je u vozu.

— Pa kako mi živite, deco, jeste li zdravi? — promeni stara razgovor, trljajući ovlaš sapunom svoje suhe dlanove.

— Dobro smo. Kako je kod vas, kod kuće? . . . Maro, donesite večeru ... Mama, izvolite za sto!

Stara je zastala u vratima kao da se čudi tako osvetljenoj sobi. Sela je za sto. Mara donese jelo.

— Nema čorbe? — upita razočarano starac. — Ja volim čorbu!

— Žašto nisi pravila čorbu? — upita advokat ženu.

Ona dobaci mužu prekoran pogled koji je govorio: Šta se ti mešaš u moje poslove?

— Svejedno, stari, valia i meso! — reče sin smejući se.

— Ajd, stari, ćuti! — ljubazno je prekorevala starica muža. — Te jeo si čorbe kod kuće! . . . On sve, znate, tako nešto...

— Primaknite se, mama, bliže stolu!

Starac skide šešir, okrenu se nespretno tražeći mesto gde da ga spusti i na koncu ga ostavi na kredenc iza sebe, pored srebrne korpe za voće. ·

'— Aid, bož pomozi! — Starac se prekrsti i uze viljušku. Upita sina, kao da nastavlja malo pre prekinuti razgovor: — A ti, Jovo, onda misliš da ne izvodim inžinjera na livadu?

— Pa zna se valida granica, — odgovori sin sa dosadom.

— Mama, primaknite se stolu! govorila je snaja, izmicala i

· primicala posude, nudeći goste.

; — Neka me, mogu ja dohvatiti! — Da se ne zameri, stara se ipak primače stolu, ali zato odmače svoj tanjir. Držala ie nož, teški srebrni, On se stalno obrtao oštricom prema gore. Stara se trudila da preseče meso i dugo je, u neprilici, trljala tupim kraiem po jednom komadu.

— iskrenuli ste nož, — reče snaja. — Dozvolite, mama . .. Ovako se drži nož.

— Ne vidim ja baš najbolje. A i nož je tup, — odgovori stara i zbunjeno prisloni nož na tanjir. Izmakla se od stola, lomila parče hleba i kupila, zamišljena, sa krila mrvice u dlan.

— Izreži joj meso! — reče advokat ženi. — Mamo jedi!

— Nisam gladna!

Starica je razvlačila reči; sedela je pogureno i izgledalo je da se vrlo neugodno oseća na stolici i pored stola. Lice joj je