Naša stvarnost

199 LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE

broju govori o ženi i saradnici Teodosićevoj Cini Jole, ne uzimajući pri fome u obzir sve okolnosti, od kojih neke ne spadaju samo u okvir falenta, fematike i stila. Cina Jofe, bez veze sa falentom koji je prilično sporan, ne spada u okvir prave socijalne literature, Želimo ovim da istaknemo da ne postoji inače razmimoilaženje između Č. Minderovića i onih koji osuđuju slav književno-kriličarskog para Teodosić. J. P.

DR. LJUBOMIR ŽIVKOVIĆ: LJUDSKO DRUŠTVO i RASNA TEORIJA

Izdanje Biblioteke „Znanstvena Knjiga” Br. 2. Zagreb, 1937

U vremenu, kad se nauka i naučne istine, ne samo progone, već i grubo falsifikuju, knjiga g. Živkovića dolazi u dobri čas da unese u mnoga važna pitanja iz biologije i sociologje sveflosti i pravilne orijenfacije, u prvom redu za one, koji žele da budu obavešleni, da koriguju zastarele pojmove i da se oslobode ulicaja fendencioznih fumačenja rasističkih feorija, koje nažalost i među nama počinju da dobijaju, svesno ili nesvesno, pristalice i branioce.

Dr Ž. na jedan dokumenfovan, jasan i popularan način izlaže biološke probleme, a naročito odnose bioloških i socijalnih zakona u ljudskom drušivu. Anališući biološke zakone Darvinove, a naročito „slvoreni socijalni Darvinizam” (evolucija i borba za opsfanak), kojom se hoće da biologizira ljudsko društvo, Dr Ž. ukazuje na sve neosnovane ili fendenciozno postavljene teze, kako bi se opravdali režimi i socijalni poredak koji počivaju na gruboj sili i zloupofrebi ljudi. Isto fako proverenim činjenicama poriče proizvoljna Tumačenja o nasleđu i odabiranju, čiji zakoni mogu da važe u živofinjskom svelu, ali nikako u ljudskom, za koji važe jedino društvenim radom sfvoreni socijalni zakoni.

U počefku knjige se lačno ivrdi: „Danas se u građanskoj nauci sve pomerilo u nazad: meslo razuma melfafizika; mesto društvenog pitanja rasno pilanje; meslo demokratije diktatura sfaleške korporativne države; mesto društvenih problema biološki problemi; meslo socijalnog pogleda organski pogled na svef; mesto sociologije zoologija.” Anališući feoriju rasizma ukazuje nam na svu apsurdnost i nelogičnost njenih fvrđenja o višim i nižim rasama, pomoću kojih se hoće jedino da opravda ugnjefavanje ekonomski slabijih. Rasnu feoriju (Gobino), koju je egzakina nauka davno bacila u staro gvožđe, branioci imperializma i fašizma hfeli bi da povampire i da stvore jednu ideologiju koja jedino može da posluži njihovim sebičnim ciljevima. Rasna teorija hoće svojim besmislenim ivrđenjima da opravda čak i imperijalističke ratove, kolonijalna zavojevanja i svekolika svirepsiva, koja za sobom povlači. Na supro? Ničeovcima koji govore: „Cilj svih eksperimenata nije sreća mase, nego razvilak izuzelaka, najviših egzemplara, velikih ličnosti („firera”!)”, A. Tolstoj ističe u prvi red zahteve radnog čoveka: „Cilj je naše akcije čovek, njegova sloboda i sreća, čovek, u kome vidimo neograničene mogućnosti razvoja. Ima u čoveku beskrajnih sivaralačkih mogućnosti bez kojih on ne bi postao čovek. Treba ih osloboditi. | to učinili ne pružajući ruke u molitvi prema pravdi, nego stavivši čoveka u povoljne maferijalne i društvene uslove”.

U poglavlju o poreklu čoveka pisac na vrlo jasan način iznosi postupno slvaranje čoveka od njegovih predaka — čovekolikih majmuna piiekaniropa