Naša stvarnost

i8 · KIRILO SAVIĆ

Kao dobre posledice ratova poneki sociolozi pominju i to da ratovi pomažu upoznavanju naroda, da šire krug njihovih poznanja, da fime razvijaju osećaj solidarnosti među njima. Kažu i fo da rat neposredno sivara više društvene i političke oblike.

Ne Treba poricali fe korisne posledice ratova, koje jedva da nam mogu bili kao neka slaba uteha, ali nikako opravdanje za poslojanje rata. Ne može se poreći da se, baš zbog mogućih ralova i radi što ogorčenije borbe u njima, na silu održavaju, podvlače ili čak i umišljeno slfvaraju suprohnosti među narodima. Eveniualna zbližavanja posle rata mogu biti samo kao reakcija na fakve težnje i skupom cenom plaćeno oslobođenje od feških zabluda. Međulim nisu, nažalost, refki ni obrnuli slučajevi da ratovi podržavaju anfagonizam među narodima, ili ga čak stvaraju i onde gde ga pre toga nije bilo. Za dokaz ove teze dovoljno je pomenuli samo žalosne posledice naših ralova sa Bugarima.

Ta problematična korist od tata zbog bližeg upoznavanja naroda danas je izgubila svaku vrednost i značaj. Saobraćaj, privredne i duhovne veze posližu danas to zbližavanje bolje i po· uzdanije, a rat samo prekida fe odnose i lime nanosi neposrednu i veliku štetu fome cilju. ;

Poneki sociolozi usuđuju se da ivrde i to da se ratom viši korisna selekcija ljudi, jer će u rafu izdržali oni koji su hrabriji vešli i izdržljivi. Drugi naprofiv nalaze da rat izaziva negalivnu selekciju, jer u njemu ginu baš oni hrabri i sposobni.

Zalo je u ratovima propadao cvet nacije. Neki istoričari misle da je u fom isfrebljivanju najboljih ljudi i porodica bilo uzrok propasti Grčke i Rima*).

Izgleda mi da nije ni potrebno obraćali se ovde slaroj istoriji, kad mi iz sopstvenog iskustva možemo izvesti zaključke koji neće nikako govoriti u prilog teze da ratovi vrše pozilivnu korisnu selekciju ljudi. ;

izgleda dakle da je samo raspoloženje prema ratu, apriorno uverenje o njegovoj neizbežnosti, diktovalo napore, da se na silu haže i nađu bar neke utehe u koristima koje on sobom donosi.

Treba ovde još naročilo istaći to, da korisne reforme i progres koji ponekad dolaze posle rala, nisu direkine njegove posledice, nego volje i živofne energije ljudi da popravljaju zle posledice svih nevolja i nadoknađuju svoje gubilke. Mi, bez sumnje, nećemo hvaliti požar, kad nam on uništi kuću i imovinu i nagna nas da se u buduće od te štete obezbedimo, kao što nećemo blagosloviti ni kugu, šlo nas je prinudila da se naučimo od nje čuvati i braniti.

Neki sociclozi nalaze, da je rat proba i dokaz vrednosti, pa s fime potvrda prava jačih.

Drugi ivrde, da je rat uzvišena i čoveka dostojna akcija, kojom se vaspitavaju i obelodanjuju najbolje osobine njegove,

*) Prof. Đ. Tasić. Rat ili mir. Srpski književni glasnik 1-VII-1931. god.