Naša stvarnost

56 DANAŠNJICA

zemljom, izvela je fu pred sud onoga koga je smatrala vođom naroda i u njemu sudila zapravo češkome narodu. Na faj način pružila nam se mogućnost da javno izrazimo svoje prave namere i da ih glasno pred celim svetom kažemo kroz usta svog istaknufog političara. Isto lako je ovim bilo moguće podupreti akciju u inostranstvu, jer je za njen uspeh bilo neocenjivo važno pokazali svelu da iza nje ne stoje pojedinci već čilav narod u zemlji. To je bio, pravi politički zadatak ovoga procesa za nas. No ne samo šlo on nije bio ispunjen, već je čitavo držanje dr. Kramarža bilo sračunalo profivu fakvog shvatanja procesa. Dr. Kramarž je naime shvatio proces kao svoju privalnu stvar — u kojoj se radilo samo o objašnjenju njegove politike pre i za vreme rafa. Pored pravničkog pobijanja oplužbe, radilo mu se pre svega o tome da dokaže kako je pozitivna politika mišljena iskreno i tako je čilavom procesu dao karakter prošlosti iako je on bio najviša politička aktuelnost. Kao iskreni pozifivni političar, branio je sad dr. Kramarž iezu, da je njegova politika bila uvek za vladu i državu jer je smafrao nesumnjivim da češki narod mora biti i jeste pofpuno lojalan prema Austriji pošto se jedino u Austriji može razvijati.

Veoma fipično za reakcionarstvo dr. Kramarža (ne samo unulfarnje već i spoljno-političko) jeste njegovo držanje 1908 u pilanju aneksije Bosne i Hercegovine. Njegovo bezuslovno odobravanje austrijske imperijalističke polifike u čudnoj je suproMnosti sa njegovim toliko slavljenim slovenofilstvom. Nije li prema tome Kramarž ostao dosledan svojim političkim shvatanjima kada je posle rata postao najbesomučniji protivnik Benešove spoljno-političke koncepcije oslanjanja na Francusku i SSSR.

lako uvek bez političkog programa šireg horizonta, dr. Kramarž ostaje veran programu po kome lične inferese valja uvek suprotstaviti interesima naroda.

Eto kako u svellosti istoriskih činjenica izgledaju „zasluge dr. Kramarža”. Zdenjek Nejedli

PROSVETNA POLITIKA U ČEHOSLOVAČKOJ REPUBLICI

Čehoslovačka Republika spojila je pripadnike osam naroda. Stepen njihove obrazovanosti izgleda, merimo li procentom pismenosti, ovako:

q nepismenih NARODI | _

do 1918 | 1950

Česi : 9.1 Slovaci 24 13 Hrvati 19 5 Poljaci 27 % Rusi 61t 49 Rumuni 60 50 Mađari 20 17. Nemci 2.3 5 Zemlje Češka 25 o - Moravhso-Šleska 5.5 5.1 Slovačha 20 11 Dofbarpat. Rusija 60 48 Čehoslovačha PR. 14 7