Naša stvarnost

LETO 1914 9

Prođe deset minuta.

Uznemirena gomila ftapkala je u mestu: „Šta gnjave tamo unuira.” — „,Pa šta, moraju se ukfvrdifi činjenice.”

Najedared Jacques oseli kako se Jenny-ni prsti grčevito hvataju za njegov rukav. Vrata na Croissani-u širom su se ofvorila. Ceo svet ućuta. Albert iziđe na ulicu. Videla se unuhrašnjost kafane, osvelljena kao kapela, prepuna crnih policajaca. Videlo se kako se uklanjaju da bi napravili prolaz za nosila. Ona su bila pokrivena belim pokrivačem. Čeliri gologlava čoveka su ih nosila. Jacques prepozna njihove poznale siluete: Renaudel, Lonqueft, Compere-Morel, Theo Brelfin.

Na frgu, odjednom, sva se čela olkriše. Sa prozora neke zgrade ću se slidljiv uzvik: „Smrt ubici”, i rasplinu se u noći.

Lagano, u fišini u kojoj se jasno čuo korak nosača, bela nosila pređoše prag, preko frotoara, nekoliko frenutaka su se njihala i odjednom iščezla u dnu kola. Odmah zatim popeše se u njih i dva čoveka. Jedan se stražar okači pored kočijaša. Onda se jasno začu lupa vrata koja se zatvaraju. | tada, dok je konj kretao i kola okružena odredom žandarma biciklista, zvoneći krenula prema Berzi, jedna iznenadna, poimula i uzburkana graja pokri slabi zvuk zvona, i izbijajući najedared sa svih strana, najzad oslobodi te hiljade prifisnutih grudi: „Živeo Jaurčs... Živeo Jaurčs... Živeo Jaurčs!..”

(Prevele P. i P.) Roger MARTIN DU GARD

| (|, Mi 002 aj

| .N ; pt > 20 Paso ok al Pa _ / PNI a SP, E MM Ni fa Pai Fr ! daa hp IH He) /fy a | |- Z{| | | "riPI|}V—

; 2 Mai ia i NEMA |, //1a)/ al Žiy-Foiaa=255 || 10, NJ A | 2 | \ 3270 y

SS

_Z-

| MIM HRAWINI|U| PIN Ni |

ZNMNI" 0 WII ii IM \ NON NŠ

|} a:

~: