Naša stvarnost

12 ŽIVOJIN M. FERIĆ

.nalizam može mnogo ali on nije svemoguć, on ima osobinu da ubrza evoluciju, (tlo je jedna duhovna siZklena bašta), ali ne i sposobnost da sasvim ofsfrani evoluciju. Ako je frebalo predvideti, ili bar prefpostaviti to da će se Srbi, Hrvati i Slovenci, živeći zajedno u jednoj istoj državnoj organizaciji, stopiti jednoga „dana u jednu jedinstvenu jugoslovensku nacionalnost, jednu sintezu srpske, hrvatske i slovenačke etničke individualnosti, zabluda je bila misliti da će se jedan sličan socijalan proces moći izvršifi 'bez prelaza, samom voljom vodećih u Državi, i ne vodeći računa o dejstvu vremena i evolucije. Isto tako su se srpski fašisti pre'varili da se italijanski fašizam može svuda sa uspehom primenitfi. Uzevši uopšle fašizam, bar ukoliko on znači oduzimanje jednog od najdragocenijih dobara čoveka, infelekfualne slobode, bez koje i izvan koje čovek zaista ne bi mogao napredovali, fašizam Treba odbaciti, fašizam je moguć samo u jednoj državi ehfnički i istoriski kompaktnoj; samo Takvi narodi se mogu oduševili jednom zajedničkom ideologijom (mada se u fom slučaju čovek ne mora isto tako, kao što smo rekli maločas, usproliviti pojavi različitih ideologija: ako većina ima pravo da izvršuje zakone, ona nema ·pravo da fim zakonima ukida slobodu savesti i mišljenja). Jugoslavija je dakle daleko od toga da to bude, i tvrditi da je njeno stanovništvo već sada nadahnuto i pokrenuto istom jednom polifTičkom i nacionalnom koncepcijom, to znači fvrditi zabludu i jednu 'nemogućnost. ”

U stvari, iz toga što Srbi, Hrvati i Slovenci naseljavaju isti deo Evrope (njen Jugo-istok) i pripadaju jednoj istoj rasi (slovenskoj) ne mora nužno proizlaziti da oni čine jednu isiu' nacionalnostf. Kao što se fo isto fako ne može fvrdili, naprimer, za lšalijane i Špance, ili za Čehoslovake i Poljake, koji se nalaze u sličnoj situaciji. Zatim, Srbi (izuzev onih iz Vojvodine), Hrvafi i Slo“venci, nisu nikada pripadali jednoj istoj državi, naprofiv, oni su živeli u različifim i odvojenim državnim organizacijama sve od njihovog dolaska na Balkan (u IX veku): Jugoslovenska država je samo jedna fvorevina Svefskog rafa (1914—1918) i ugovora o miru od 1919—1920 (ko zna da li bi bez pobede Anfanfe ikada 'bilo jedne Jugoslavije, bar u njenom današnjem sastavu?) Osim toga, i religija ih je razdvajala, Srbi pravoslavni naginju Rusiji, 'Hrvati i Slovenci, kao katolici, Rimu. Ima između njih još i jezičnih razlika, a naročifo između Srba i Hrvata s jedne sfrane i Slovenaca s druge sfrane, a čak i što se fiče jezika ovih dveju prvih 'jugoslovenskih grana, ne može se ni za njih reći da su sasvim identični.

Postoje, izvesno, između fri jugoslovenska naroda srodnosti koje, kao što smo već ovde primefili, omogućuju njihovo sltapanje u bližoj ili daljoj budućnosti. Ali za sada treba voditi računa o ovim činjenicama i o ovim konstatacijama i urediti novu Državu na toj osnovi. Apsolufistički, diktaforski režim od 6 januara 1929 pošlo nije hteo da prizna sfvamnost koju smo ukrašfko izložili, i