Naša stvarnost

140 LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE

isolation”-a, ali bismo mi principielno pozdravili jedan takav akt, jer smatramo da u sadašnjoj situaciji, kada se u svefskim razmerama vodi borba i za slobodu naučnog stvaranja, naučnici ne smeju bifi po sfrani. U pitanju su osnovne fekovine kulfure, kultura sama, u pitanju je sloboda naučnog rada, nauka sama, u pilanju je sloboda čoveka, čovek sam, i zalo je pofrebno više nego ikada, da se naučnici opredele, i da se, opredeljujući se, slave u prve redove one političke akcije koja brani, među ostalim, i slobodu naučnog sivaranja. Da li se Slobodan Jovanović opredelio? Da li je spreman da kao Paul Rivet u kamionu sudeluje u narodnim manifestacijama masa koje se bore, i lo za ono do čega bi frebalo najviše da mu je stalo — za slobodu nauke? Po samom članku u „Politici” ne može se još ništa reći. To je samo prvi simplom. Taj članak znači samo fo, da se Slobodan Jovanović rešio da u jednom dnevnom listu napiše nešto o jednom još uvek akluelnom pilanju. To nije mnogo, ali je nešto. Pogotovo, ako se uzme u obzir da je on donekle zamenio Živojina Balugdžića, čija ga delafnost na istom mesfu nesumnjivo moralno obavezuje.

Međuhlim, po onome šlo je napisao, po sadržaju svoga članka, po kriferiumu koji primenjuje, ne bi se moglo reći da se rešio i da je spreman za jednu političku praksu, koja bi ga neposredno vezala sa političkim akcijama i sa polifičkom borbom. Tema njegovog članka je„ nesumnjivo, prvensiveno politička, i s obzirom na celu situaciju u kojoj su se fi šfrajkovi odigravali, kao i na celu problematiku, koju je i Slobodan Jovanović sam dodirnuo, trebalo je u jednom ovakvom članku, koji se pojavljuje u dnevnim novinama i koji prema fome može politički da ufiče na veoma · širok krug čitalaca, prvenstveno primeniti političke kriferiume, političke argumente, političke metode. Politika nije i ne može biti samo analiza, politika je kreacija, ona Traži izjašnjenja, upute, odluke. Politika stvara nove situacije, nove oblike, nove organizacije. Slobodan Jovanović, međufim, posmalfra radničke šfrajkove, kojima i sam pripisuje političku fendenciju (samo fendenciju), sa tačke gledišta pravne države. Glavni mu je, dakle, pravni kriterium. Razumljivo, da njegov zaključak mora biti onda fakav, da su fi šfrajkovi koji vređaju princip privalne svojine proluzakoniti, jer dok postoji jedan zakon valja ga i poštovati. Ako je zakonodavstvo zaslarelo ukinimo ga, kaže Slobodan Jovanović. Sa tačke gledišta pravne države, polpuno fačno. Ali, kada je u pitanju pravna država uopšle, fojest njen opstanak, i kada je u pitanju ko će zastarele zakone hfeti i moći menjati, ko će pravnoj formuli zakonske države dati njen socijalni i istoriski smisao — a sve je fo bilo u pitanju i još uvek je u pitanju u Francuskoj — onda je jasno da je pravna argumenmfacija suvišna, i da kao jedino moguća oslaje politička. Skicirana u nekoliko reči, ona bi frebalo da sadrži ovo nekoliko osnovnih postavki. U onakvim situacijama kakva je bila u Francuskoj posle dolaska Blumove vlade na vlast, šfrajkovi ne mogu a da ne budu u islo vreme i ekonomski i politički. Postoji jedinstvo ekonomske i političke borbe, a ne samo politička tendencija, kako to konstatuje Slobodan. Jovanović. Jedinstvo postoji, jer je i profivnik fo jedinstvo ostvario, i čitavu borbu vodi sfvamo kao jedinstvenu, bez obzira kakvu joj formu daje. Radništvo je povredilo principe pravne, države, da bi je moglo usposlaviti, naravno na jednom višem nivou, ukidajući je, ono je