Naša stvarnost

16 IRWIN SHAW

Mrak.

(Mala sveflosh na glasnogovorniku)

GLAS PREKO RADIA: (Mek, ubedljiv) Zamoljeni smo od Ministarsilva vojnog da objavimo poziv upućen ženama redova: Uebster, Šeling, Morgan, Driskol, Levi i Din, koji su poginuli na bojnom polju. Ministarstvo vojske moli žene ovih redova da se odmah jave Ministarstvu vojnom. U njinoj je moći da učine veliku uslugu ofadžbini... (Mrak).

(Reflektor osvelljava Prvog generala).

PRVI GENERAL: (Ženama šesti poginulih redova) Idite svojim ljudima. Govorite s njima. Razjasnite im u kakvu su zabludu zapali. Vi žene preistavljate ono šlo je najdraže u našoj civilizaciji svele femelje doma. Mi vodimo ovaj rat zalo da bismo zaštitili svele femelje američkih domova. A fi femelji polpuno će se srušifi ako se li vaši ljudi vrate iz mrtvih. Ja se ježim pri pomisli na posledice takvog poslupka. Ceo naš red bio bi smrino pogođen. Naše banke prestale bi da rade, naše bi građevine propale naša će vojska dezertirali sa bojnog polja i oslaviće našu divnu domovinu ofvorenu da je neprijatelj preplavi. Gospođe, vi ste sve majke, žene i verenice odlikovane zlafnom zvezdom. Vi želife da pobedite u ovom ralu. Ja fo znam. Ja poznajem uzvišeni plamen rodoljublja koji gori u ženskim grudima. Elo, zato sam se obratio vama. Gospođe, dozvolite da vam fo razjasnim. Ako vi ne privolife svoje ljude da legnu i da pristanu da budu sahranjeni, onda, bojim se da smo izgubljeni. Teret rata sada leži na vašim ramenima. Ratovi se ne vode samo puškama i barutom, idite, gospođe, izvršife svoju dužnosi. Vaša vas oladžbina čeka. Eto, pruža vam se prilika da učinite svoj deo posla, slavni deo ... Vi se borite za svoje domove, svoju decu, živofe vaših sestara, za čast oladžbine. Vi se borile za veru, za ljubav, za pristojan ljudski život. Rafovi mogu da se vode i u njima da se pobedi jedino ako su mrivi zakopani i zaboravljeni. A kako možemo da zaboravimo mrivace koji ne daju da ih sahranimo? A mi mor a– mo da ih sahranimo. Na ovom svetu mrivima nema mesla. Oni bi samo doveli do najgore nesreće ... vas, sebe, svakoga. (Mrak).

(Reflekior osvelljava grob u kome redov Šeling, drugi leš, razgovara sa svojom ženom. Bes Šeling je mršava, ćulljiva žena, žena seljaka, može da joj je dvadeset ili četrdeset ili makoliko godina između).

BES ŠELING: Jeli mnogo bolelo, Džone?

ŠELING: Kako je mali, Bes? S

BES: Dobro je. Progovorio je. Težak je čeirnaest kilograma. Biće veliki momak. Je li mnogo bolelo, Džone?

ŠELING: Je li na farmi sve u redu?

BES: Ide posao. Ovas je ove godine bio težak. Je li mnogo bolelo, Džone?

ŠELING: Ko fi je svršio žetvu, Bes?

•