Naša stvarnost
18 IRWIN SHAW
BES: Mogli bismo da te sahranimo kod kuće, Džone, u blizini potoka — fu je hladovito i tiho i uvek ima povetarca u drveću.
ŠELING: Docnije, Bes, kad se budem nagledao i namirisao i narazgovarao. Trebalo bi da čovek može da uđe u svoj grob, a ne da bude uvučen unutra.
BES: Kako će biti meni — i detetu — ako fi kreneš po svefu — ovakav? ŠELING:: Neću vas uznemiravafi ... Neću vam se približiti.
BES: Pa ipak. Samim fim što znam ...
ŠELING:: Šta mogu? To je nešio šlo je veće od febe — veće od mene. To je nešto što ja niukoliko nisam pripremao. To je nešto šlo je izraslo iz same zemlje— kao — kao vrba — cvet. Poseci ga sada, a ono će da izraste na deset novih mesla. Ne možeš ga obuzdati. Zemlja je pripravljena za to.
BES: Bio si dobar muž, Džone. Za ljubav detetu — i meni zar ne bi?
ŠELING:: (Mirno) Idi kući, Bes. Idi kući! (Mrak).
(Svetlost pada na peti leš, redova Levi, koji stoji u grobu leđima okrenut publici. Njegova žena, izazovna mlada žena, stoji prema njemu).
DŽOAN: Mene si najviše voleo, zar ne, Henri — od sviju njih — svih tih žena — mene si najviše voleo, zar ne?
LEVI: Čemu to, sada, Džoan?
DŽOAN: Hoću da znam.
LEVI: To nije važno.
DŽOAN: Za mene je važno. Henri, fi nisi živ čovek, zar ne Henri? | | | LEVI: Nisam. Iznufra sam sav raskomadan od kuršuma.
DŽOAN: (Plašljivo gleda oko sebe) Neprijafno mi je ovde.
LEVI: Žao me je što su fe vukli kroz sve to da bi te doveli ovamo, Džoan.
DŽOAN: Zar ratovi uvek moraju da se vode u blatu kao ovo šlo je? Nisam mislila da to tako izgleda. Ne izgleda kao ono na slikama. Liči — liči na smetšlište.
LEVI: Iskaljala si cipele. Lepe su fi cipele, Džoan. ~
DŽOAN: (Pri familijarnom fonu razgovora zaboravlja na meslo i čoveka od koga dolazi komplimenatf) Nalaziš, Henri? Koža od guštera. | ja ih volim. Tako. je feško, u ovo vreme, naći par dobrih cipela. Ti si u tome fako ljubazan, Henri.
LEVI: Igraš li još, Džoan?
DŽOAH: O, ja sam zaista mnogo bolja nego što sam bila. Bilo je foliko balova ovo posljednje vreme, tamo kod nas. Balovi u korist siročadi i ranjenika i Rafne lufrije. Zaposlena sam svih sedam večeri u nedelji. Prodala sam više lozova Ratne lutrije nego ii i jedna od devojaka u Ligi. Dobila sam jedan šlem — njin šlem ... (strese se pri pomisli na neprijatelja.) Šlem sa rupom od kuršuma, u prodaji vredi jedanaest hiljada dolara.