Naša stvarnost

52 | B. SEDMAK

fakvih kapitala. Opasnost da mogu biti naglo povučeni, zbog čega bi došlo do berzanskih krahova, pokazuje koliko je konjunktura nesigurna. U normalnim konjunkturama kapital se odaje spekulaciji pred konac konjunkture, kad preslane invesiiranje i kapital se oslobodi kruženja u proizvodnji i prometu robe (SAD 1929). Međufim, u današnjoj konjunkturi spekulativni kapital dominira od njezinog početka.

Mezaposlenosf. Dok fako na jednoj srani leži dio neisko-, rišćenog proizvodnog aparala, na drugoj novčani kapilal ide za spekulacijom, dofle na frećoj osfaje nezaposlen velik broj radnika. U SAD 10 miliona. Ali još je važnije ovo: u decembru 1936 indeks proizvodnje bio je 101, indeks zaposlenosti samo 94 (1929=100). Sa manje radnika proizvodi se više nego ranije. U Engleskoj procenat nezaposlenih prema zaposlenim iznosio je 1929=10,3; 1936=10,6 (indeks proizvodnje 120). Njemačku statistiku teško je provjeriti. 1929 bilo je zaposlenih 17,8 miliona i nezaposlenih 1,8 ukupno 19,6 miliona. 1936 zaposlenih 17,1 nezaposlenih 1,5 ukupno 18,6 miliona. Dakle manje zaposlenih radnika, a indeks proizvodnje 112,1. Tu nema podataka o novoj radnoj snazi koja se u naciji od 65 miliona morala namnožiti za 8 godina. Ali da postoji lafenina nezaposlenost pokazuju podaci za juni 1937 kada je bilo zaposlenih 18,7 miliona, nezaposlenih 649 hiljada, ukupno 19,3 miliona.

Cijene. Kao i u drugim konjunkturama, postoji fendencija cijena na više. Ovog pula više nego ikad ranije došla je do izraza snaga kartela pri povišenju cijena. Indeks koštanja života skočio je isto fako naglo; u raznim zemljama vrlo različito: u Francuskoj za 20% od maja 1936 do februara 1937, u Engleskoj za 5% u 1936, u Njemačkoj za 1,7" od januara do juna 1937 po službenoj statistici. Konjunktura je sezona šfrajkova. Ali oštrina kojom se oni vode u svim zemljama može. se fumačili kretanjem realne” najamnine, jer je nominalna zaoslala za općim skakanjem cijena.

Javne finansije. U konjunkluri postiže se veliki profif. Državne finansije frebalo bi da stoje dobro. One su medjulim u svim zemljama nesređene. Dugovi konslanino rastu (u milionima nac. valute).

31 IN 1934. 31 IH 1936 31 IM 1937

Njemačka 12,407 14,439 16,058 Francuska 303,507 333,142 350,000 Italija 104,229 108,636 120,500 Engleska 8,030 7,901 7,910 S. A.D. 27,053 33,545 35,026

Dugovi raslu zalo šlo golovo sve države razvijaju konjunkfuru sreisfvima iz državne kase. Ali glavni uzrok deficita jest šio se sve naoružavaju. Tolalni raf, koji je u izgledu, zahtijeva pripreme na svim područjima. Javni radovi u najviše slučajeva dolaze tako u kategoriju priprema za rat.