Naša stvarnost

56 . B. SEDMAK

zili da je produžena industrijalizacija, protiv koje se iznijelo toliko razloga u krizi.

Zaključak. Prema iznesenim podatcima nameće se piflanje da li je nastala konjunkiura. Držimo da jeste i da njezin početak pada u proljece 1937. Tad su S.A.D., uz Englesku, Njemačku i Japan, volumenom proizvodnje došle na nivo 1929. Ifalija je takođe u jeku ralne konjunklure, ali ne daje podalke o kretanju privrede. Od velikih zemalja ostala je Francuska u depresiji. Ali karakteristika konjunkture, ma koliko se ona razvijala, u fome je da neće bili opća, međunarodna pojava, nego će oslali u nacionalnim granicama. | io s foga što, pored ekonomskih, politički momenti ne dozvoljavaju da se svjelska frgovina oporavi ni do onog obima u kome bi se na unufrašnjem fržištu našli kupci za artikle inostransliva. A pogolovu ne može da presligne nivo 1929. Tako je i sa izvozom kapitala.

Volumen proizvodnje poslao je najbiinija oznaka konjunkture. Razumije se da njemu odgovara i izvjesni porast unufrašnjeg promela. Zalo imamo prvenstveno indusfrijsku konjunkfturu. Ona je, dakle, jednosfrana. Stožer njezin čini ralna industrija, i ona se isliče sve više što konjunklura više odmiče. A pošlo je država finansijer ovakve konjunklure, moralo je doći do pojave koju ne poznaju ranije konjunkfure: izvanredno velika likvidnost industrije što se vidi po iščezavanju frgovačke mjenice iz portfelja banaka. Zato raste količina državnih krafkoročnih obveznica. To opet dovodi do pletore kapitala, a kamaltnjak ostaje nizak, što nije slučaj u konjunkluri. Otud inflacionislički karakter konjunkture.

Zato što konjunkfura nije opća, zalo što je jednosfrana, ne dolazi do prosperiteta i vjerovalno je da će biti kraća. Ona se razvila pod rukovodsfvom državne konjunkfume politlke, a pri fom se vrši srastanje samog državnog aparata sa organizacijama privafnog kapitala. Državne holding-kompanije, kao italijanski IRI, bdiju nad čitavom privredom, podržavaju je snagom državnog kredita, da ne poklekne u momenhlu kad je sve zrelo za krizu. To je opet momenal koji može produžifi konjunkluru. Ali samo produžiti, jer kredit se lomi pa i državni.

Kriza 1929 bila je foliko snažna, da se pojavila sumnja da li ima izlaza iz nje. Današnje slanje u privredi pokazuje da nema permanenine krize i nema apsoluino bezizlazne sifuacije. Pitanje je u fome da li će kapital moći da upofrebi sva sredstva koja su polrebna za izlaz iz krize i ko će platiti žrtve tog izlaza. Ali fo više nije ekonomsko, nego političko pitanje.

Konjunktura razvija optimizam. Zbog svog naročitog karaktera današnja diše pesimizmom. Profesor Kembridžskog univerzifela Klark proriče krizu u Engleskoj za 1938. Ova sumnja u konjunkturu dokazuje da su na površini stvarnosti ostale pojave koje pofvrđuju da konjunkfura ima naročili karakter. Toliko naročifi da je razumljivo i pitanje da li ona uopšte postoji.

B. SEDMAK