Naša stvarnost

64 DANAŠNJICA

DRUŠTVENI I EKONOMSKI PREOBRAŽAJ SELA

Da bismo shvalili proces društvenog i ekonomskog preobražaja koji se vrši u Španiji na selu, i da bismo dobili jasnu prefsfavu o ogromnim naporima koje preduzima narod Španije usred jednog bespošltednog rafa, nije dovoljno nabrojati šta se posltiglo u foku ovih dvanaest meseci ogorčane borbe. Nužno je zalo upoznali se sa položajem na selu u Španiji pre fašisličke vojne pobune od jula 1936.

Bilo bi pogrešno verovali da je skromna agrarna relorma koju je prihvafio parlament septembra 1932, mogla da ispuni zelje i da zadovolji poirebe masa. Ovde iznosimo mršave rezullafe agrarne reforme u floku prve iri godine, koji su toliko ogorčili fašističku reakciju u Španiji. U čilavoj! Španiji izvršena je ekspropriacija svega 116.837 hektara zemlje sa oštetom, a na fim posedima sprovedeno je naseljavanje 12.260 seljaka. Ove neznalne cifre postaju još rečilije, ako se uzme u obzir ogromna količina zemlje koja je ostala u posedu plemsiva. Većina njihovih poljskih dobara služila je ciljevima lova i odgajivanju goveda za borbu s bikovima, a ona dobra koja su bila obrađivana, nalazila su se pod upravom nadzornika sa srednjevekovnim načinom mišljenja, koji su isplaćivali poljoprivrednim radnicima nadnice od 1,50 pezeta, ili su davali pod zakup parcele, sklapajući zelenaške ugovore. 14 ovih polufeudalnih plemića bili su gospodari nad 400.000 hektara zemlje otprilike, među njima grof od Medinačeli 79.146, grof od Penarande 51.015, grof od Vilahermoze 47.203, grof od Albe 34.455, markiz od Romane 29.096, markiz od Komilasa 23.719, grof od Fernan Nunjeza 17.732, grof od Ariona 17.666, grof del Infantado 17.171, itd.

Republika se nije usudila da preduzme odvažne mere. Ona je više volela da vodi politiku pridobijanja gornjih socijalnih slojeva. Pri fome je pošlovala njihove ekonomske osnove, na kojima je, međufim, počivala njihova politička moć, koja im je i omogućila da se bore proliv novog režima. Ovakva politička kapilulacija pred najogorčenijim neprijleljima španskog naroda omogućila je fašisličkoj reakciji da organizuje svoje snage i da se spremi za borbu.

izbija građanski ral. Zemijoposednici, koji finansiraju pobunu, opredeljuju se profiv naroda. Tome nasuprot razvija se snažan pokret radnih seoskih masa, koje zaposedaju dobra svojih gospodara, obrazuju parole od slabo naoružanih ljudi i pripremaju se da brane što su stekli.

U ovaj opravdani pokret umešali su se nestrpljivi i nedisciplinovani elemenfi. Neki su hteli da osfvare socializam jednim udarom. Drugi su bhleli da iskoriste situaciju u svoje sopsivene ciljeve. | jedni i drugi su fako poslupali da su odbili od sebe silnog seljaka.

Ali kada je dva meseca posle izbijanja građanskog rala obrazovana vlada s učešćem proleferskih parlija, na položaj ministra poljoprivrede došao je g. Uribe. On je odmah preduzeo korake da spreči preterivanja koja su se vršila na selu. Njegovo prvo značajno delo bila je čuvena uredba od 7 okflobra 1936, na osnovu koje je izvršena ekspropriacija „bez ošlefe i u korist države” svih posednika koji su posredno ili neposredno učesivovali u pobunjeničkom pokrelu. Ovi posedi predafi su zauvek na uživanje poljoprivrednim radnicima i seljacima, koji mogu da ih obrađuju pojedinačno ili kolektivno, prema lome kako sami odluče. Ove mere bile su lako neop-