Naša stvarnost

ODBRANA KULTURE U ŠPANIJI 67

Oni su prelazili Estramadurom. Milicionari nisu mogli golim grudima da zaustave marokansku bujicu, praćenu fenkovima i avionima. Pao je i Badahoz. Dopisnik engleskog inače imperijalističkog „Dejli Ekspresa” Harold Pemberton, opisao je u svome listu kako je general Valera poubijao 5000 radnika mifraljeskom paljbom u areni za bikove u Badahozu. To je bio uvod u „tofa– litarni rat": istrebiti sve živo i na frontu i u pozadini. Nemilosrdno ubijanje i klanje, uništavanje gradova i sela, započeto Badahosom, našlo je svoj vrhunac u brisanju sa zemljine površine Duranga i Gernike. Ali ova zločinsfva nisu zaplašila španski narod, već su ga nagnala na još veće napore.

Posle Badahosa, Madrid! To je naređenje generala Franka. U isto vreme generalu Moli sližu pojačanja preko Porlugalije. On otpočinje snažnu ofanzivu i zauzima lrun i San Sebastijan.

Jedna mlada milicionarka na putu Madrid—Valencija pričala mi je jednog novembarskog dana prošle godine zašto je pao lrun:

— Da smo imali samo melfkova, makar po sto na svaku pušku, lIrun nikada ne bi pao. Ali Marokanci nisu hteli da priđu blizu da se golim rukama bijemo!

A u Bordou sfajali su brodovi, već nafovareni municijom, plaćenom španskim zlatom, koje su u foj francuskoj luci okovali propisi sistema „nemešanja”. Dolazi kraj septembra. Marokanska konjica juriša peskovifom obalom Taha na Madrid. Za njom idu fenkovi i avioni. Madridske frupe se povlače. One nemaju dovoljno oružja. U bitci kod Talavere jedna puška dolazi na svakog pelog milicionara. Jedinstvena komanda ne postoji, disciplina je u vojsci slaba.

Evo kako jedan stari nemački rudar opisuje grupi novinara u Valenciji bitku kod Talavere:

— Celoga dana zasipali su nas arfileriskom paljbom, a oko fri po podne krenuli su Marokanci na juriš. Jedno naše mifraljesko gnjezdo ostalo je nepovređeno. Hladno sam odmerio daljinu i čekao da Marokanci priđu na slo mefara pa da ih pokosim, kada jedna grupa nestrpljivih anarhista, i pored naredbi oficira, iskoči iz šanca i pojuri u susret Marokancima da se s njima lice u lice bajonefima obračuna. Paljba je bila propala. Marokanci su začas svršili posao. Jedna ručna granata eksplodirala je blizu nas. Pala je komanda da se povučemo! j

Pada Toledo. Odbranbena linija Madrida, Eskorijal, Navalkarnero, lljeskas, Aranhuez probijena je kod Navalkarnera i lljeskasa. „Junkersi” su sručili na ova dva gradića 50.000 kilograma eksploziva.

General Franko izjavljuje:

— U Madrid ćemo ući 12 oktobra!

Već je izgledalo da će se plan Sanhurha ostvariti. U zoru 7 novembra Marokanci su prodrli u Kaza de Kampo, madridski Košufnjak.

Radio Salamanka pobedonosno javlja:

— General Franko na belom konju svečano je umarširao u Puerta del Sol, srce Madrida!

A novinar-propalica, Amerikanac Nikerborker, za 2000 Herstovih listova slao je duge izveštaje o „oduševljenom dočeku generala Franka, koje mu je priredilo zahvalno stanovništvo Madrida.”