Naša stvarnost

68 DANAŠNJICA

„Zahvalno slanovnišivo” Madrida na čelu sa Miahom i šest balaljona Međunarodne brigade isfaklo je lozinku „Oni neče proći”, svoju reč održalo već devet meseci, a lozinku „Oni neće proći” preivorilo u „Mi ćemo proći”!

Posle su se nizale pobede za pobedom: kod Harame, kod Eskorijala kod Gvadalahare, kod Pozoblanka.

Ali rat u Španiji nije potpuno prav pul ka pobedi. On ima svojih zavijutaka i uzbrdica. Španski narod fo dobro zna. On je doživeo dva ?eška poraza: Malagu i Bilbao.

Malaga je bila opkoljena sa svih sirana. Devet kolona s najmodernijim oružjem krenulo je na posednuti grad. Među napadačima malo je bilo Španjolaca. „Tajms” je doneo vesti da je u ofanzivi učesivovalo 15.000 sfranaca.

Flota jedne sirane sile aktivno je učesivovala u napadu. Ali pored svega, među braniocima Malage nije bilo dovoljno discipline, nije bilo jedinsivene komande. | ona je pala. Ministar spoljnih poslova jedne shrane države koja je poslala frupe na Malagu oivoreno je izjavio da je pad Malage delo njegove armije. ;

Tragedija Bilbao-a je dobro poznafa. To je bila borba za baskiske gvozdene rudnike. U fu svrhu došlo je iz inosfransiva 40.000 ljudi, 150 aviona, 150 topova i 100 fenkova. Sistem „nemešanja” i Teška veza s ostalim delovima republikanske Španije, zapečatili su sudbinu prestonice Baska.

Španija se ogromno izmenila oikako sam je napusfio pre osam meseci. Glas Pasionarije je najzad poslušan. Umesto jadne, neopremljene vojske, koja se jedino odlikovala ludom hrabrošću, sada Republikanska Španija raspolaže sa 500.000 vojnika, očeličenih u jednogodišnjim borbama, raspolaže najzad s jedinstvenom komandom, raspolaže pravom narodnom vladom, koja je preduzela sve mere da se sivore uslovi za pobedu, a pre svega da se pozadina raščisti od neprijatelja, kako se ne bi dešavalo da 7 marta istovremeno izbije frockistička pobuna u okolini Valencije i da fri motorizovane divizije krenu iz Siguence na Gvadalaharu i Madrid; kako se ne bi dešavalo da 3 maja, kada je Bilbao doživljavao svoje: najleže dane i preklinjao da na aragonskom fronfu olpočne ofanziva, kako bi se raslerelio baskiski froni, u Barceloni frockisti po drugi put dižu pobunu u kojoj gine 1000 ljudi; kako se ne bi dešavalo da Nin, Andrade, Gorkin i ostali lideri P.O.U.M.-a aktivne sarađuju s agentima generala Frank i izvešlavaju ga o pokrelu republikanskih irupa. O njihovim delima narodni sud će reći svoju reč za koji dan.

Španija se ogromno izmenila za godinu dana, ali jedna sivar je ostala nepromenljiva: oduševljenje španskog naroda i vera u krajnju pobedu.

Vladimir DEDIJER

x Nove škole koje je otvorila vlada Narodnog fronia u Španiji u foku samog rafa: U foku drugog polgođa 1936 .........aaa 4,393 U šoku prvog polgođa 1937 ......cc. e 1,000 Škole koje je olvorio Generalidad Kalalunije od jula 1936 do jula 1937 '• ave 2,185