Naša stvarnost

LETO 1914

{Odlomak iz romana] PETAK 34 JULI — UBISTVO JAURES-A

Bilo je već prošlo pola deset. Većina stalnih gostiju bila je napuslila kafanu. Jacques i Jenny smesliše se na desnoj strani kafane gde je bilo malo sveta.

Jaures i njegovi prijafelji sedeli su za dugačkim stolom levo od ulaza paralelno sa ulicom Monimartre.

„Vidite li ga”, reče Jacques. „Tamo na klupi u sredini, sa leđima ka prozoru. Eno okreće se da govori sa Albertom, gazdom kafane.”

„Ne izgleda baš fako zabrinuf prošapula Jenny sa naglaskom iznenađenja koji obradova Jacques-a; on je uhvati za lakat i nežno ga slisnu.

„A poznajefe li i druge?”

„Da. Onaj sa Jaurčs-ove desne strane, lo je Philippe Landrieu. S leve, onaj debeli, fo je Renaudel. Preko pula Renaudela je Dubreuihl. A pored Dubreuihl-a je Jean Longuel.”

„A žena?”

„Mislim da je fo gospođa Poisson, žena onog čoveka koji je preko pula Landrieu-a. A pored nje je, Amćdće Dunois. Preko pula nje su dva brata Renoult. A onaj koji sada dolazi, što stoji pored slola, to je jedan prijatelj Miguel-a Almareyda, jedan saradnik „Crvene kape”... Zaboravio sam mu.. Mi

Jedan kratak fijuk, kao prasak automobilske gume, kome je odmah sledovala druga detonacija i fresak stakla, naglo ga prekide. Na zidu, u dnu sobe, ogledalo se rasprsnulo u komade.

Trenufak zaprepašćenja, zalim zaglušujuća larma. Cela sala, skočivši na noge, okrenula se ka razbijenom ogledalu. „Pucali su u ogledalo” — „Ko?” — „Gde?” — „Sa ulice”. Dva kelnera jurnuše ka vratima i poleteše napolje, odakle su se čuli povici.

Jacques je bio skočio i sa pruženom rukom da zašlifi Jenny instinktivno je očima fražio Jaurčesa. Opazi ga na frenutak: oko Učitelja, njegovi su prijatelji bili poustajali, on jedini, vrlo miran, - ostao je sedeći na svom mestu. Jacques ga vide kako se polako saginje kao da fraži nešto po zemlji. | više ga nije video.

Toga frenuftka gospođa Albert, gazdarica, prođe frčeći pored Jacques-ovog stola. Vikala je: |

„Pucali su na gospodina Jaurčs-a.”