Naša stvarnost

90 DANAŠNJICA

se bori, ali to nije on koji rukovodi borbom. On je deo španske duše, sada dopunjene idejama i osećanjima koja nisu mogla da budu u njegovom duhu. „Kihotizam” mnošiva nije „kihofizam”, već „manrikizam”; on je srećni ishod svih španskih mogućnosti, onih koji su probile u Romanceru i u Sidu, onih koji su se razgranali u „koplase”-ima o smrli Don Rodriga. | ovaj spasonosni sklad, ovaj povratak živom korenu Španije, nisu stvorili ni Ganive ni kihotizam, već snaga narodnih masa koje su umele da se odupru najčudovišnijem izobličenju istorije, znajući dobro da su sačuvale u svojoj ponovo nađenoj živofnosti i u onom što je najbolje u njihovoj prošlosti, put iskupljenja. :k

Jedinstvo španske duše je već gotovo. Ono će uskoro biti jedinstvo svela. Nisu uzalud vekovima bile uzdržane žive snage jednog plemenitog naroda. Dugo polisnufe, njihov nagli i slobodni skok prevazilazi sva previđanja. Bezmerna žilavosi Don Kihola, španska žed, nemir za skladom, toliko očigledni u našoj borbi, poslaće uskoro svellosi svela. Na dnu svakog osivarenja nalazi se žeđ koja ga želi. Pod španskom borbom susreću se uvek, da bi nas spasli, različiti gestovi Kihota i Ganivet-a. Ali nam oni više ne zapovedaju. Njihova nam dejsiva sližu kroz poipuni polet probuđenih masa. \ tako se Don Kihof, besmrina snaga, bori u ovom frenufku, predvođen, hu-

maniziran i nadvišen Jorgom Manrikvom, glasom naroda koji se opel nalazi na našem pulu. Huan MARINELLO

JEDNA USPOMENA*

2 septembar. — Izlazeći iz Luvra, nailazim na Chennevieres-a koji mi reče da sufra putuje za Bresl, da bi praio, Treću pošiljku slika iz Luvra, slike izvučene iz ramova, uvijene, koje šalju u arsenal ili kaznionu u Brestu, da bi ih sačuvali odi Prusa. On mi opisuje žalostan i ponižavajući prizor ovog pakovanja, i Reisel-a kako plače, lijući vrele suze pred slikom Lepa bašfovanka u dnu sanduka, kao nad dragim mrivacem, nad kim iek šlo nisu zakovali poklopac na mrivačkom sanduku.

Uveče, posle večere, odlazimo na slanicu, u ulici Enfer, gade sam video sedamnaesi sanduka sa Anfiopom, najlepšim venecijanskim slikama ild.; slike za koje se smafralo da su na zidovima Luvra prikačena za večita vremena, a koje su sada samo pakeli, obični paketi zaštićeni jedino prolivu rizika na pulu oznakom: „Ne fumbaj”.

Dnevnik. — E. i J. de Goncouri, sveska IV, 1870—71.

Ove je reči napisao Edmon de Gonkur, 2 sepfembra 1870 godine. Šezdeset i šest godina docnije, novembra 1936, doživeo sam u Valenciji sličan prizor. Ne tako žalostan, ali isto toliko uzbudljiv. Zaista se istorija ponavlja. Tada je bio na redu Luvr. Sada El Prado. Parizu je tada prelila opsnost od pruskih topova. Sada Madrid strada od bombardovanja — sa kopna i iz vazduha, jer čovečansivo ipak napreduje — od sfrane jedne vojske sa-

* Napisano specialno za „Našu Sivarnosi”.