Naša stvarnost

99 DANAŠNJICA

Nauricije i Tebanska legija El Greka; portreti Karla V i njegove žene, carice Izabele od Ticijana; Oksfordska grolica od Van Dajka; gledajući najzad, ostala platna koja su pristizala, proživljavao sam najgorče i najradosnije frenuike svoga života, ne znam da li pod utiskom svesne odgovornosti koju smo primili iz plemenifih pobuda ili obuzetf tužnom radošću šlo vidim van opasnosti najveća dela likovne umefnosti što je ljudski duh stvorio. Nadam se da neću više doživeti frenutke koji bi se mogli uporedili s ovima, ali me ovi, više nego što je i potrebno, nagrađuju za silne neprijatnosti i frenufne nelagodnosti koje mi zadaje fuđe nerazumevanje. Ne vredi ni govoriti o klevefničkim kampanjama koje vode oni tamo. Dok je španska vlada, ugrožena fuđim varvarsivom, dok smo se „crveni” — crveni, zaista, od stida — odazivali ovom poslu spasavanja, bilo je listova, kao „L'Echo de Paris” u svom broju od 7 novembra, koji su ivrdili da je Muzej Prado postao w„poprištem najgore pljačke...”

Dela su sada — i slike i knjige — na sigurnom meslu u Valenciji. Briga republikanske vlade oslobodila ih je nežnosti koju im je pokazivala pobunjenička „kulfura”. Taj čas, čas rastanka, ipak je, po tuzi koju u svakom od nas budi, jednak onome koji evocira francuski pisac. Rastali smo se od fog umelničkog blaga sa gnevom i bolom u duši, ali i sa dubokim uverenjem da ćemo ga, posle pobede, opet videti tamo odakle ga je izvadilo ubojno gvožđe nekih rđavih Španaca.

Bilo bi intferesanino, iako ne nužno, da nam pobunjenici izjave — i fo pod odgovornim polpisom, kao što sada ja činim kakva je sudbina zadesila umeinička dela (među njima „Sahranu grafa de Orgas") koja su oni zatekli netaknuta, blagodareći našim zašlilnim merama

To što ovde navodim i čiju isfinifosf potvrđujem svojim potpisom, umesto pouke u pričama koje su nam čilali kao deci, dozvoljava da se izvede poznati zaključak: isti uzroci, iste posledice. Ne želim nikome stradanja koja danas podnosi Španija, ali neka razmisle demokratski narodi Evrope da li nije kucnuo čas da se već jednom, za uvek i za svakoga, učini kraj tim sfrahovifim posledicama. To je moguće, a i lako: freba ukloniti nji-

hove uzroke. Carlos MONTILLA

bivši pretsednik Odbora za zaštitu umefničkog blaga Španije

*

MANUEL AZANA, preisednik Španske Republike, na dan godišnjice generalske pobune:

Ali ma šta da se desi, jedan će zakonik oslafi za uvek, zakonik apso'lufnih, nepokolebljivih istina sa kojima če se španska Republika pojavili pred istorijom, kao što se ona već danas pojavljuje, mirna i sigurna u svoje pravo, pred velikim sudom čovečanstva.