Naša stvarnost

SOCIALNA ULOGA SPORTA

O sportu danas postoje različita mišljenja. Dok se njime, mahom, oduševljava omladina, dolle ga slariji, pa i same školske vlasti smafraju donekle i štetnim, čak odgovornim za mnoge pojave čiji su uzroci i drugde. Sve io zahteva da se o sporiu ozbiljno pozabavimo i da ulvrdimo njegovu pravu ulogu koju ima u živofu, naročilo u živolu mladih.

Da bismo pravilno shvalili sport, pofrebno je da upoznamo njegov posfanak. Sport je kao i sve druge manifestacije živola, samo jedan sasltavni deo celine koju zovemo živof, zbog ftoga sport stoji u fesnoj i uzročnoj vezi sa svima drugim životnim ma-– nifesfacijama. Il, u koliko druge činjenice u živolu imaju ulicaja na poslanak i razvoj sporta, u foliko i spori, sa svoje slfrane, vrši na druge uticaj i može, dobro vođen, da zadovolji određene potrebe živola i ljudskog društva.

U svakom slučaju, upoznavanje suštine sporta može nam poslužiti, da od sporta i danas, kao što je to bilo i ranije, stvorimo ustanovu koja može imali jednu važnu ulogu u celokupnom vaspitanju omladine i naroda i fime da doista ispuni i svoju secijalnu ulogu.

Poslednjih godina prirodnjaci sve više obraćaju pažnju na jednu važnu pojavu živola uopšle. Ta je pojava poznata pod imenom rifam, rifmičko krelanje, periodično-naizmenično i ravnomerno kretanje, kako pojedinih naših organa, tako i svih drugih pojava u živoju, u prirodi i celoj vasioni. Rilmički se vrši kruženje nebeskih tela, godišnjih vremena, pa sve do rilmičkog rada našeg srca. Pojam živof podrazumeva u isti mah i pojam smrti, pojam umora (rada) — pojam odmora. U tom osnovnom zakonu ritma, kreće se, dakle, ceo živof, svi njegovi organi i sve naše telesne i duhovne radnje.

Ritam znači u isto vreme i ravnofežu u svima živofnim pojavama. Gubilak rilma znači i gubitak ravnofeže, bilo to telesne ili duhovne. Drugim rečima, gubitak ravnofeže znači poremećaj rada

i reda, ili ono što lekari zovu bolesno stanje. | u koliko priroda sama, ili uz pomoć našu, ponovo ne uspostavi izgubljenu ravnoležu, nastupa polpun zasloj — preslanak živofa — lj. uništa-

vanje i smrl. Svi napori naši svode se uglavnom na fo da se, kako u pojedinim našim organima, fako i u celom organizmu, pa i u celom ljudskom drušivu, održi pofrebna ravnofeža, pravilan ritam, a to će reći živol.