Naša stvarnost
124 ĐORĐE DANIČIĆ
na primer u Corydonu i u Ako zmo ne ugine Židov imoralizam izazvao zamašne lilerarno-drušivene skandale — istina uvek pretežno literarne — fi skandali nikako nisu polvrđivali razornu snagu imoralizma po vladajući moral, već su samo dokazivali da laj isti moral ima svoje zašlilnike, uvek spremne da ga brane od svih nasrlaja. Ali uprkos fih odbrana, imoralizam je ipak dokaz o unufrašnjem podgrizanju samog vladajućeg morala: Židov imoralizam je jedan od njegovih endemičnih bolesti.
Imoralizam je svakako kod mnogih dekadenata nesvesna težnja za odmelanjem od morala svoje klase, ali su takvi odmelnici uvek bili zavisni od jataka koji još uvek žive pod podnebljima tog istog morala. Imoralizam je mogao da bude prkos, pa i rovarenje po brižljivo negovanim vrlovima građanske moralnosti. Kao i begsivo, imoralizam je samo jedna obmana krajnjeg individualizma, nestvarno poslavljanje i rešavanje sukoba koji zaista posloje u građanskoj klasi između nje kao celine i njenih pojedinačnih pripadnika, nezadovoljnih i na nju ogorčenih.
7
Poelski i moralni rezullatfi begstva i imoralizama razgoveino pokazuju da je i sam Žid njima nezadovoljan. Suproislavljanje svojoj klasi, ali ostajući i dalje u njoj samoj, što ga je ne samo skučivalo već i unapred osuđivalo na neuspehe, gonilo je Žida da za svoja negodovanja nađe još zaošlreniji i još nepomirljiviji oblik. Ne primećujući apslrakinost svog individualizma, Žid je još manje umeo da razume svako ovakvo zaošlravanje znači dalje pojačavanje apslraktnosii. Dovođenje begsiva i imoralizma do njihovih krajnjih mogućih granica, islovremeno prestavlja i skoro polpuno onemogućenje sivarnog suprolsfavljanja. A fa krajnja granica jedino je mogla da bude nihilizam, kod Žida lirsko-moralizirajući, i uprkos njegovoj naročilo islicanoj jelkosli, u osnovi romanličan, a česlo pula i romanličarski senfimenfalan nihilizam.
U predvečerje velikog rata, 1914., izlaze Vatikanski podrumi {Les caves du Va'icanl nesumnjivo jedna od onih knjiga koje rečito oličavaju raspad čilave jedne civilizacije. Nikako nije slučajnost šlo se Vafikanski podrumi pojavljuju pred sam ral, niti je slučajnost što njihov najsnažniji ulicaj pada prvih porafnih godina, a prilično i za vreme samog rata. Priprema svetskog rata, njegovo puslošno frajanje i njeqove još pustošnije posledice, neizbežno su delovali na dalja uobličenja odmelnišlva od vladajuće klase. Ti ulicaji nisu bili neposredni, ali su ma koliko im bile zaobilazne putanje, ipak stizali i do dekadenfinih nezadovoljnika; fi uticaji su ih zakovillali novim nemirima, a fi nemiri su sve više polslicali njihovo negodovanje. Rat je iziskivao da se što sigurnije obezbedi čilavi onai klasni ambijent čiia je on nužnost, a svaki nacionalni klasni ambijent činio je sve da mu bude i korisna nužnos!. Ideološka i moralna priprema rala pored svog direkinog oblika odražava se i u sve češćem i sve jačem islicaniu osnovnih kalegorija vladajućeg morala. Svojina, porodica, oladžbina, reli-