Naša stvarnost

168 RATKO MITROVIĆ

bova, Svetozar Marković, čim je došao u Beograd počeo je preko „Pobrafimsiva” socijalističku propagandu među velikoškoiskom omladinom. Velikoškolsci kao i sam Sv. Marković, verovali su da infeligencija u drušivenom preobražaju ima da odigra presudnu ulogu. Radnička klasa u Srbiji tada još nije bila razvijena; 1866 bilo je svega 14.000 kalfi, a o indusiriskom prolelarijatu još nije bilo ni govora. Nalazeći se u takvoj sredini, imajući pred sobom birokraiski sistem kao smeinju drušivenom razvoju, vaspitana pod ulicajem ruskih socijalista, velikoškolska inteligencija bila je uverena da će vaspitanjem novih, „boljih ljudi” sivoriti novo društvo socijalizma i slobode. Sv. Marković je govorio: „Ja poštujem neoCad, slobodu ličnosli i verujem strašno u ljudsku uviđavnost.

im ljudi uvide da im je korisnije radili udruženim snagama nego olimati jedan drugome poslednji komad hleba, oni će radili udru–ženim snagama”. Kao Cerniševski i Lavrov fako je i naša velikoškolska omladina smalrala da isloriju prave „bolji ljudi”, „kritički misleće ličnosti” a ne narodne mase. | zato su oni kao prvi zadatak sebi postavili vaspitanje fih pokretača istorije, propagiranje socijalističkih ideja kod „obrazovane klase”.

U svom almanahu koji je „Pobrafimstvo” izdalo, 1871, kaže se: „Družina Pobrafimsivo ima za cilj da se uzajamno obavešfava.” „Obavešlavanje” to je reč koja se veoma često nalazi u publika– cijama onoga doba, tom reči se označava čitav jedan program. „Obavešlavali se”, fo znači upoznali se sa novim lekovinama nauke, na osnovu toga proširiti svoj vidik za posmafranje drušivenih pojava, uvideli da su ljudi kao deo prirode braća, to znači u islo vreme vaspilali se u smislu nove ehike, poslati altruista, kao šlo se onda govorilo. „Obavešlavali to je nužno”. jer „ljudsko društvo neće bolje bili niti će se izravnali provala koja razdvaja bogataša i siromaha, velikog i malog, sve dolle do god kroz svekolike slojeve naroda ne proveje duh nauke, videla i svesti”. | zaista „Pobratimsivo” je bilo vrlo aktivno u tom „obavešltavanju”. Na sastancima koji se često održavaju čitaju se izvorni i prevedeni članci iz svih oblasti nauke, vode se diskusije. Velikoškolci čitaju socijalističke pisce i to više Černiševskog nego Marksa. Velikoškolskoj infeligenciji u tada još palrijarhalnoj Srbji bliži je bio socijalistički dualizam Černiševskoga nego Marksova nauka.

Pored „uzajamnog obavešlavanja” velikoškolska omladina je „obaveštavala” i narod, a naročilo radnike koji su se tada počeli udruživali. U svom almanahu velikoškolci kažu: „Pred nama je grdna ruda čiste istine i nauke, mi ćemo je rečenicama i gramatikama raskovati i dati je našem narodu, fime ćemo učiniti da on na svome jeziku može čilfati sve ono što se zove nauka, i što bi mu može bifi bez nas nepristupno bilo.” Oni dolaze na radničke sastanke i famo drže predavanje iz književnosti, pedagogije a manje iz ekonomije i sociologije, sve to u duhu „nove nauke” i a cilju stvaranja „boljih ljudi”, „kritički mislećih ličnosti”.

Reakcionarni režim je pravio smefnje fakvom radu velikoškolske inteligencije i ona je bila primorana da od „obaveštava-