Naša stvarnost

„IZOPAČENA UMETNOST” 191

Israels, Liebermann, Corinih, Slevogt, Kokoschka, Munch, Kirchner, Modersohn--Becker, Schmidi-Rotiluff, Pechstein, Nolde, Hofer, Dix, Grosz, Marc;

Malisse, Rouauli, Picasso, Braque, Leger, Gris, Modigliani; Chirico, Ernst, Chagall, Klee, Masson, Malewiich, Lissitzky, Prevaner, Moholy-Nagy, Arpr · Kandinsky, Mondrian.

Organizacija:

Ukoliko je fo mogućno, preuzeli ukupnu izložbu iz Minhena i dopuniti je iz javnih i privatnih zbirki i galerija.

Ako se Minhenska izložba ne može dobiti, treba saslaviti izložbu pulem apela na sve javne i privalne prijatelje ove umešnosti da pomognu svojim uslupljenim delima ovu izložbu, organizovanu u odbranu evropske Moderne.

Doba: Proleće 1938.

Mesto:

London. Organizovana od slrane London Gallery, uz saradnju Irmgarde Burchard, London-Zurich.

Zurich, 13 oktobra 1937. izmgard BURCHARD

PROVIĐENJE ČUVA ČEHOSLOVAČKU

U izdanju Jugosl. nacionalnog komilela „Male antante šlampe” izišao je „esej” Slanislava Vinavera-o T. G. Masariku. „Esej” je u stvari predavanje, koje je g. S. Vinaver održao na komemorahivnoj sednici „Male anfante štampe” i Beogradske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja, prilikom smrH T. G Masarika.

Dve sivari začuđuju čilacca koji uzima u ruke ovu luksuzno opremljenu publikaciju. Prvo, kako je moglo doći do loga, da je na komemoralivnoj sednici Movinarskog udruženja predavanje o T. G. Masariku održao baš g. S. Vinaver, — i, drugo, kako je sam g. Vinaver mogao da pristane da govori o T. G. Masariku. Jer svakome čoveku koji samo malo poznaje delafnosi S. Vinavera jasno je, da niko u ovoj zemlji nije manje pozvan da izriče svoj sud o mrivom velikanu — nego g. Slanislav Vinaver. To je verovalno poznalo i Beogradskoj sekciji Novinarskog udruženja.

No, što se liče samoga g. Vinavera, sve to možda nije tako neobjašnjivo i čudno ,kako izgleda na prvi pogled. Pofrebno je samo da se selimo kako su ljudi iz anlidemokralskog fabora pisali posle smrti T. G. Masarika, pa da se sve lo razume. To je slara praksa: o mrivima, kad ih freba iskoristiti profiv naroda, — ništa osim dobrog ...

Oktobra meseca imali smo prilike da čitamo najraznovrsnije „inferprelacije” Masarika. Iz „glajhšallovane” štampe smo doznali, na primer, — i fo dve godine pošle izbora Dr. Beneša za preisednika Čehoslovačke Republike — da je Masarik oistupio sa preisedničkog položaja — zbog neslaganja sa spoljnom politikom Dr. Beneša. Šleta samo šlo fu, dotada nepoznalu „či. njenicu”, nije pomenula štampa već ranije iznela, jer bi istinoljubiva javnost