Naša stvarnost

IZLOŽBA SARAJEVSKIH UMETNIKA 199

Nije, dakle, nikakvo čudo što ga vidimo u Španiji, a doskora, radi Španije, u Americi. Malraux ne odvaja pisanje romana današnjice, od njegovog življenja. Pre no što je napisao roman o Španiji, on je učesivovao, kao pilol, u borbama proliv intervencionista.

Po njegovoj koncepciji, roman je celokupna vizija o živolu, koja inače, u svakidašnjici, promiče čoveku On je uslao proliv šemalisličke slike čoveka, i daje ga u celoj njegovoj složenosti, protivrečnosti, u svim sukobima.

w...Ako su pisci „inženjeri duša” ne zaboravite da je najviša funkcija inženjera da pronalazi”.

Umelnost nije pokoravanje, ona je osvajanje, pobeda.

Osvajanje šega?

Osećanja i načina da se ona izraze.

Pobeda nad čim?

Nad nesvesnim, skoro uvek; nad logikom, vrlo često”

(A. Malraux: Iz govora na kongresu pisaca, 1935)

Roman Nada je pisan u Španiji, o Španiji, u toku same borbe i nosi olisak fe neposrednosli. Roman je podeljen na iri dela: L'illusion lyrique (Lirska obmana), iz čijeg je prvog poglavlja, koje nosi isto ime, preveden odlomak objavljen u ovom broju „Naše sivarmosli"; a drugo je Exercice de FApocalypse (Praksa Apokalipse). Drugi deo, Manzanares, fakođe je podeljen na dva poglavlja: „Elre et faire” (Postojati i delafi) i „Sang de gauche" (Krv levice). Treći deo zove se Les paysans (Seljaci).

U romanu se ne razvija jedna određena radnja, sa svojim izmišlienim ili preživelim razvojem, sa zaplefom i evenfualnim raspletom. Roman se sastoji iz niza isečaka, izvučenih iz španskog gađanskog rafa. To nisu slučajne anegdole, već celina povezana stvarnošću samog istorijskog zbivanja. Grupa ljudi se međusobno upoznaje, sprijaleljuje i konačno vezuje, na samom flu krvave Španije. Mi pratimo fe ljude, gubimo ih, duže ili kraće vreme, iz vida, ponovo nalazimo, ili nas oni konačno napušlaju, odlazeći u smrt.

Prvih dana, u doba „lirske obmane” borci su „velika deca”, sa svim onim šlo je: pozitivno i negalivno u karakleru „velikog delela”. Njihove reakcije su neposredne, pune plahovile hrabrosti i lirizma. Time je obeleže ceo prvi deo romana, i fo je prva nada Malraux-a u pobedu.

U drugom delu romana dolazi postepeno do izraza svest da se rat

ne dobija samo hrabrošću i ne vodi radi umirenja savesti ili utehe, već radi pobede. Borci se polako prefvaraju u disciplinovane vojnike, ali ipak ostaju ljudi, u punom smislu fe reči: ljudi i „velika deca”. Oni su sada spremni,

staloženi vojnici slobode. Njih niko ne primorava da ginu i da se muče, ali oni fo ipak čine. Lako, nasmejano, poslušno, kao da ih misao i srce samo jednog čoveka pokreće. To je druga nada Malraux-a u konačnu pobedu. Treći deo je posvećen španskim seljacima, u kojima pisac vidi freću

nadu u konačnu pobedu i bolji život čovečansiva. A. VUČO

„VEČITI HAŠEK” Prvi broj reorganizovanog praškog kulturnog nedeljnog lista „Tvorba”, koji od prvog januara rediguje Julius Fučik, donosi pod gornjim nasiovom članak L. Movomjeskog, povodom pelnaestogodišnjice smrli pisca „Dobrog