Naša stvarnost

RATNA PRIVREDA 39

se ona u miru može profegnufi beskonačno, a lek ova druga brutalnim uništavanjem da vodi u propasi.

Rafna privreda u miru fakođer unišiava. To unišlavanje je pofencijalno već fime šio proizvodi ljudskog rada nisu takvi da bi se ljudi mogli nahraniti ili ogrijafi. Samo, fo uništavanje je sporije. Pustinjaci su živjeli godnama jedući skakavce, bar se fako priča, a poznato je da je čovjek najizdržljivija živolinja. | najbolje se da dresirati. Za bolji život na drugom svijetu na koljenima se puluje po pješčanom putu. Pored svega toga šlo ona nagriza ekonomiku drušiva, ralna privreda može se voditi dugo. Ako je slaba hrana iroše se rezerve sala ispod kože. Ako jelo u loncu i nije masno treba se oblizivati, zato šlo fo nije obični lonac nego iz ein-topfsistema. Odijelo se krpi i deru se stare rife. Ako roba nije kvaliiativna, fo ne freba ni da bude važno. Važno je da je ona čist domaći proizvod.

Individualna pofrošnja u cjelini strada. Ipak, ne za sve kategorije polrošača. Rafna privreda nije izjednačila kese. Financi bolje čuvaju granicu nego dućane, pa im ipak šverceri umaknu. | kad bi poslednji zalogaj bio racioniran, onaj koji ima više novaca može da ima i više. zalogaja.

lako može da se vodi dugo, lim samim što iscrpljuje, rafna privreda ima granicu kod koje mora slali i bez rata. ovjek može da podnese mnogo, ali dolaze momenli kad neće da podnese ništa. Rafna privreda postaje tada ludost} kojoj niko neće da robuje. Iste parole kojima se razvija požrivovnosi, poslaju akti provokacije. Ko je 10 XII. 1937 slušao radio Konigsberg: mogao je da čuje: „Istina butera je sve manje, ali kad nad našim glavama u noći bruje aeroplani mi znamo” ... itd. Zar sam bio toliko lud da sam mogao slušali fe gluposti kaže čovjek često poslije gorkog iskustva.

Pa i kad bi požrivovnost bila beskrajna, ipak ima još jedna granica raine privrede. Ona je u sistemu finansiranja. Ratna privreda cvjela dok ima kupca. Taj kupac mora na neki način da plaća. Kad ne dosližu ni porez, ni zajmovi — izvori obojeg su ograničeni, — prestaje da funkcioniše i ralna privreda. Tada bi se razočarali u njoj i oni koji su dokazivali da blagostanje naroda cvjeta kad se proizvodi pa makar šta. Zato je faj moment najopa– sniji po mir. Ko prokarta sve, sa poslednjom sumom igra „vabank”.

Branko SEDMAK